Naruto Ninja Way

2018

Powered by Forumotion.

NNW
Login
Register
Yoshi vs MivDanas u 8:53 amYoshirou
UlazDanas u 12:18 amNNW Game Master
Rovovi oko hramaJuče u 10:08 pmMizu
DesertJuče u 4:37 pmIllumi
Kafic GamoJuče u 11:12 amGina
Travel EvidenceJuče u 12:17 amAkino
Dahakine sumeUto Okt 16, 2018 5:51 pmAlucard
Limenkova kucaUto Okt 16, 2018 5:10 pmLimenko
Skriveni sage puteviUto Okt 16, 2018 11:28 amKain
Hram Asar'kaUto Okt 16, 2018 11:05 amYoshirou
Park ChiuraUto Okt 16, 2018 1:36 amnekoo5
Nachi Hinozuka VS nullUto Okt 16, 2018 12:45 amNachi Uchiha
TestiranjePon Okt 15, 2018 10:27 pmNNW Game Master
Travel EvidencePon Okt 15, 2018 5:38 pmAlucard
SarukinPon Okt 15, 2018 12:29 amKain
Travel EvidenceNed Okt 14, 2018 7:26 pmYuma
Restoraunt *ODDISEYA*Ned Okt 14, 2018 7:21 pmYuma

Kuca Robin

taj Sub Dec 16, 2017 2:44 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

First topic message reminder :

Kuca je bila na samom kraju sela, sama je zivela u njoj.



taj Ned Mar 04, 2018 3:07 am
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Robin je jedno vreme samo sedela i nemo posmatrala u Hanza, a zatim samo slegnula ramenima i uzela jedno jaje kako bi ga oljustila. Jedno vreme je to radila u tisini, a onda se okrenula ka Hanzu sa ozbiljnim izrazom na licu.

-Potpuno mi je jasno zasto si to uradio, Hanzo. Ipak.. bolje bi bilo da si me pitao.
Ne bi mi smetalo, a ispalo bi bolje..


Sve ovo rekla je u jednom dahu. Kad je zavrsila, palo joj je na pamret da bi dosta logicnije bilo da ona u njega stavi to seme. Ipak je on bio taj koji je bio sklon bezanju. Oljustivsi jaje, samo ga je ostavila sa strane, kao da joj je koristilo samo kao igracka. Pogledala je j Hanza malo iskosa.

-Dakle, to je cela osveta?
taj Ned Mar 04, 2018 3:27 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Nasmejao se samo, zar ga je smatrala tako nepromišljenim, i jednostavnim. Zapravo tek je zagrebao površinu. Trebala je bolje da ga poznaje, ili se samo pravila pa je njena rečenica bila više kao izazov, ''da li je to sve što možeš jadooo.'' ili nešto u tom smislu, malo se uozbiljio pa je pipnuo neprimetno svoj džep i našao to što je tražio ali za sad nije vadio ništa.)

Zašto bi ispalo bolje? i ne.. tek smo počeli, ne bih to nazvao osveta. Neću te povređivati, ali..malo ću se više igrati.


(Posegao je rukom u džep i izvadio jednu semenkicu koju je stavio na sto, pogledao je nju u oči a onda je uzeo jednu ruku njenu, slabašno, tek tako da je jedva drži. Opet ga je pecnulo nešto, kao da mu je sama priroda govorila da ne idu jedno uz drugo, ili da ga je nešto upozoravalo da će se opeći, nije mario. Mazohista u duši izgleda.)

Mislio sam da ako ti budem rekao pre toga i ti budeš pristala da ćeš tražiti da i ja uzmem jednu, pa sam uzeo dve..ali želim pre toga nešto da priznam. Bežao sam možda i previše od tebe, od sebe..od svih. Više neću, uostalom nemam ni gde da odem, a ovde sam sada bitan. Znam da sam ponekad težak, kao i ti, još gore. Ali već možeš da naslutiš da te imam osećanja prema tebi, i to me plaši.. ali ti si i bolja od mene u tome, nekad pokazuješ nešto, nekad ništa.. i zbunjen sam..možda zato nikad nisam ništa rekao i možda sam zato bio uvek kukavica prema tebi iako sam i hrabriji nego što je pametno biti. Želim da kažem, da ako želiš, uzeću ovo.. ali bih voleo da znam da li imam ikakve šanse u budućnosti sa tobom, ili samo lažem sebe? ne tražim direktan odgovor niti nikakva obećanja, već bilo šta.. Inače..uskoro idem na misiju sa Daruky, biću odsutan neko vreme..

(Sada je skupio dovoljno hrabrosti da je gleda u oči.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Ned Mar 04, 2018 2:15 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Zasto bi ispalo bolje? Bilo joj je cudno sto je to pita, nekako joj se odgovor podrazumevao sam po sebi. Kakva god situacija bila u pitanju, zar nije ipak iskrenost bila najvaznija? Medjutim, posle tog pitanja usledilo je nesto prilicno neocekivano - bilo je to nesto kao izliv emocija sa Hanzove strane. Ponovo je zapoceo tu temu, opet je poceo da prica o njegovim osecanjima ka njoj. Zasto je to bilo tako? Da li je ozbiljno to mislio i da li je kroz onaj poljubac to pokusao da joj pokaze? O kakvoj sansi je pricao? Nije bila sigurna o cemu je rec, ali mogla je da nasluti. Ceo njegov govor prilicno ju je uzbudio, medjutim, ona je ostala hladnokrvna i obratila mu se sa skroz smirenim izrazom lica.

-Uopste ne zahtevam od tebe da pojedes tu semenku. Stavise, mozes istog momenta da je bacis u kantu za smece, ja cu ipak nastaviti da verujem da neces nigde otici.

Na trenutak je zastala, kao da razmislja kako da izrece to sto hoce da kaze. Resila je da na njegovu iskrenost odgovori istom merom, medutim, morala je malo da pojasni situaciju. Sada ga je pogledala pravo u oci, bilo joj je drago sto je on uradio isto malo pre toga.

-Hanzo, tesko mi je da odgovorim na tvoje pitanje. Sansa? Ti si za mene toliko posebna osoba, toliko da ni sam to ne shvatas. Ne mogu te nazvati najboljim drugom, jer si ti nesto mnogo vise od toga. Ali, o kakvoj sansi je rec? Da li bi ti hteo da promenis nesto u nasim odnosima?

Sada ga je pogledala jako znatizeljno, imala je osecaj da je na glup nacin postavila pitanje, ali na neki nacin joj je trebao odgovor na njega.
taj Ned Mar 04, 2018 2:50 pm
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Odmahnuo je glavom igrajući se sa semenkom, a onda je uzeo i bacio ju je iz sve snage kroz prozor. i slegao ramenima, ako nije znala šta želi, nije hteo da je tera na to. Niti da razmišlja umesto nje, to ga je umaralo. Zapravo otkako je otišao do kad se vratio je bio zbunjen oko svega, osećanja koja se vraćaju i činjenice da ih on uopšte ima posle svega, bio je previše razočaran sam u sebe, ne u nju. Do god je bio u izgnanstvu razmišljao je o tome da li bi nešto bilo drugačije da je bio malo hrabriji umesto što je bio debil. A sad ima priliku da to ispravi? Da li će zaista rizikovati da ponovo živi sa  neuspehom samo jer nije ni pokušao?. Ne.)

Onda dobro.

(saslušao je i ostatak reči koje je govorila, video je zbunjenost kod nje. Da li je to zbog činjenice da ne želi da veruje u to ili da ona sama ne može da veruje u to?ili prosto ne želi, uzdahnuo je blago i onda krenuo da pojasni šta je mislio.)

Mislim da me razumeš.

(Sagnuo je glavu a zatim nastavio.)

Znam ja to, i ti si za mene. Baš zato se i ovako osećam, ne znam. Otkako sam bio mali pre nego što se svašta desilo među tim i ono tvoje, ja sam znao samo za tebe, i samo ti si mi bila bliska i samo tebe sam voleo. Kada sam otišao i uprskao sve, krivio sam sebe godinama. Možda baš zato što nisam ni pokušao, a nisam jer sam znao da ne mogu da objasnim osećanja. Nikad mi to nije išlo, kao ni tebi. Samo si ti bolje od mene, ti ih možeš više potisnuti. Sada više ne mogu da se povežem sa ljudima, ali kao što sama kažeš nismo najbolji prijatelji više se smo od toga a to je za mene kao sedenje na dve stolice, i čekam da se jedna izmakne. tačnije ne znam ni na kojoj sedim. I ne neću da promenim naš odnos on će bez obzira na tvoj odgovor, i na sve što dolazi uvek ostati isti, samo sam hteo da ga...pomerim, ako to zvuči iole razumno? želim samo da na neki način budemo na istoj stranici, a videćemo šta će biti u budućnosti, prosto da znam da imam nekog konačno, nekog ovde, nekog kome mogu da se vratim, a to nikad nisam osetio. U životu ima...


(Setio se zaboravljenog jezika kojeg su koristili kao mali pa je odlučio da joj pomene to.)

Lodok million, no odin prichal. A ja želim da to imamo mi. Ako to menja nešto, i ako ne želiš. Razumem, ja ću svejedno da budem uvek tu za tebe, znaš čuo sam ono iako sam bio u nesvesti.. ono e moj hanzo, zašto. Zato što sam tvoj budalo.

(Nasmejao se, gledajući njene reakcije.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Ned Mar 04, 2018 3:32 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Robin ga je nemo slusala, mirnog i, kako mu je govor odmicao, sve blazeg izraza lica. Dosta reci je izrekao, govor je bio dug, ali sustina je bila jasna. ...nekog kome mogu da se vratim... To su bile reci koje su joj se urezale u secanju. Zar je on zaista imao sumnji po tom pitanju? Jednu stvar je sigurno znala - u njenu predanost, u njeno iskreno prijateljstvo nije trebalo ni u jednom trenutku da posumnja. Lodok milion, no odin prichal Secala se dobro tog njihovog jezika, cesto su njime pricali kada su hteli da se izoluju od ostalog sveta. Kada je zavrsio govor, pogledala ga je sa dozom nostalgije na licu. Mnogo toga joj je proslo kroz glavu, ali sve te misli izrazila je kratko, na sebi svojstven nacin.

-Hanzo.. cini ti se da sedimo na dve stolice. To je jedna klimava stolica koju ti vuces na svoju, a ja na svoju stranu. Treba da se nadjemo na sredini - tamo ce stolica postati stabilnija. Nasi odnosi ne treba da se menjaju, a ti treba da budes siguran u jednom - ja cu uvek biti tvoj prichal. Sta god se desilo, mozes racunati na mene.
taj Ned Mar 04, 2018 3:40 pm
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Samo se nasmejao, više iz muke nego što je zapravo to hteo, izgleda da je malo promašila poentu. Nije mu dala nikakav jasan odgovor o tome kako se ona oseća iako je on tu sve karte spustio na sto. Što ga je više ostavilo ranjivim i sklonom povredama nego što mu je pomoglo da to reši, morao je da kaže još nešto ali da li je vredelo, na kraju krajeva..valjda.. nije planirao da se vraća na to jednom kada završi.)

Nisam to mislio..ali ti to znaš. Imam ja dosta ljudi oko sebe..imaš i ti, ali nemam jednu koju želim. Da li ti to objašnjava bliže?Slažem se za sredinu ali nema sredine kada ja napravim par iskoraka da se približim sredini, ti napraviš par iskoraka u nazad. Onda jedan napred, pa ja opet priđem a ti opet u nazad. Ja ne sumnjam u iskrenost ali ta druga stvar me muči, ne sumnjivo sam ja kriv u to.. ali, često mi se pričini da ima nešto više između nas, a ne znam da li ti to osećaš, ili pak samo ja, jer ako ja mislim to a nije istina, onda će me samo vući u jednu stranu i to u pogrešnom smeru. Živeću u nekoj iluziji.. ne očekujem ništa da se promeni na kratke staze, ali kad pogledam budućnost.. i kada se sve ove igre završe, želim da znam.. da li ću izgubiti, ili pobediti. Da li je ovo najdalje što nas odnos ide?

(Spustio je glavu iako ju je do tad gledao u oči, valjda jer je shvatio da je sebičan. I da je vuče nazad, ali ju je valjda i toliko voleo da preživi sa tom mišlju.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Ned Mar 04, 2018 4:00 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Posle svega izrecenog, Robin je ustala i jedno vreme setala levo-desno po sobi. Prosao je mozda minut, kada se ona vratila do njega, ali nije sela. Tako stojeci, gledala ga je sa ozbiljnim izrazom lica. Shvatila je da njemu treba jasan odgovor, toliko jasan da ona nije bila sigurna da li je u stanju da ga da. Ipak, resila je da mora da mu odgovori, a na njegovo pitanje postojala su samo dva jasna odgovora - da ili ne.

-Ako hoces jasan odgovor.. da, mislim da dalje od ovoga ne moze da ide.

Svasta je on mogao da pomisli na ovakav njen odgvor, ona je bila svesna toga. Medjutim, bila je svesna i toga da je on osoba sa kojom je najbliza, bili su poput porodice, ona je njemu verovala, sto nije bio slucaj skoro ni sa kim, a nadala se da i on njoj veruje. Smatrala je da je takav odnos vrh bilo kakvih odnosa. Nije mogla sve to da objasnjava, nije imala snage za to. Samo ga je gledala mirnim pogledom ravno u oci.
taj Ned Mar 04, 2018 4:09 pm
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Klimnuo je glavom, mogao je da je razume, bio je sam kriv. Znao je to u sebi ali nije hteo da prizna i odustane ali šta je tada mogao nego da uradi baš to. Progutao je, kao da mu je nešto stojalo u grlu a onda je nestalo i sve se vratilo u normalu, ili je on bar tako želeo da misli. jeste malo izgubio veru u sebe jer nije voleo nikoga osim nje i nije hteo da bude sam ali ako tako mora onda mora.)

Razumem, ali valjda ću ja uvek verovati da to nije istina..


(Smatrao je da ako će imati porodicu jednog dana, to će biti ona , u pravom smislu te reči.)

Idem malo da prilegnem.

(Rekao je toliko i otišao nazad u pravcu sobe, besan više na sebe što je oseti u takvim momentima.. legao je na krevet, i srce koje mu je do tada lupalo se konačno smirilo.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Ned Mar 04, 2018 4:42 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nadala se da nije pogresno protumacio njene reci.  Stvarno nije zelela da ga povredjuje na bilo koji nacin, a cinilo joj se da to radi nesvesno. Ovoga puta ne fizicki, vec psihicki. To sto je on rekao zvucalo je kao razmisljanje na glas, tako da nije htela da daje komentar. Ipak, osetila je mali nalet tuge cuvsi  njegove reci. Zaista je htela da zauvek budu u dobrim odnosima, jer, i ona je u njemu videla posebnu osobu. Neko je jednom rekao "Kao cvece, kao vetar, tako prolazi i nasa mladost". Definitivno je resila da njihovo prijateljstvo bude istrajnije od mladosti, duboko se nadala da ce on prihvatiti situaciju takvom kakva je. Klimnula mu je glavom na reci da ide da prilegne.

-Laku noc, Hanzo.

Kada je otisao, skuvala je sebi kafu i zavalila se u kauc kako bi citala knjigu. Resila je da ne spava celu noc.
taj Sre Mar 07, 2018 10:54 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Kada mu je Boa rekla da je kod Robin vrelo kao da mu je rekla da ce ga neko klati kod nje kuci, samo se kiselo osmehnuo.

"Savrseno."


Rekao je kroz zube dok je polazio za njom, bacajuci nogu pred nogu, koracajuci kao da je polu mrtav. Kada su stigli do destinacije samo je cekao pred vratima, nije hteo on da zakuca posto je bio vise kao pratnja nego sto je bio pozvan, neka osnovna pristojnost je to nalagala. Samo je gledao Bou i cekao da ona to odradi.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sre Mar 07, 2018 11:06 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je gledala u Makishimu i suzdržavala se. Bila je srećna što joj uspeva da ga troluje. Dugo nije bila u ovoj kući, nedostajala joj je ta sirova, vlažna atmosfera, u kojoj se uvek osećala tako čudno, ali tako neverovatno.. to je bilo savršeno stanište za njenu zmiju. Iz nekog razloga, ovde Sunce nikako nije htelo da pošalje svoje zrake, samo u nekim kratkim periodima najsunčanijih dana. Ipak, vrućina je bila takva da je vazduh bio poput onog iz pećnice. Boa se samo nasmejala i rekla:
Izdržaćeš, veruj mi. Budi opušten sa Robin, ona je mnogo kul osoba.
Rekavši to, pokucala je na vrata.
taj Sre Mar 07, 2018 11:28 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Zavaljena u kaucu, Robin je skoro osecala svu lepotu zivota. Do pre sat vremna bila je po nekom poslu u gradu - vrucina je bila do te mere neizdrziva da skoro nije osecala pokrete, misici su joj se skroz opustili, vid zamutio. Brzo se vratila u svoju oazu - upravo je to bio jedan od glavnih razloga sto je izabrala bas tu kucu. Suncevi zraci borili su se da probiju te guste krosnje drveta, ali ti pokusaji bili su osudjeni na propast. Ako se u dvoristu i osecala ta neizdrziva toplota, sa njenom kucom to nije bio slucaj. Nosena svojom neopisivom mrznjom ka vrucini, nasla je nacin da napravi promaju dovoljno jaku da skoro ne oseca leto. Medjutim, njeno uzivanje nije dugo trajalo - prekinula ju je lupa na vratima. Kao i obicno, ustala je prevrnuvsi ocima i laganim korakom dosla do vrata. Bez oklevanja je otvorila, vec spremna da otera nezvanog gosta. Ipak, jako brzo je izmenila odluku, kao i svoj namrsten izraz lica. Ispred je stajala Boa zajedno sa Makishimom. Iznendjenje je sakrila samo jer Boa nije bila sama, ali osmeh nije mogla da potisne

-Boa! Vidim, ziva si.. Pre svega udjite, napolju je mnogo vruce.

I dalje nesvesno odrzavajuci slab osmeh na licu, klimnula je Makishimi i pomerila se u stranu kako bi oni prosli. Nije znala sta on trazi tu, ali ocigledno je to bila Boina ideja. Odlucila je da ce o tome kasnije razmisljati, kada se skloni sa ove vrucine.
taj Sre Mar 07, 2018 11:28 pm
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Upao je u kuću kroz prozor na spratu kao komandos, prosto je olakšao svoje telo i poleteo ka njemu. Našavši se unutra seo ja ne krevet, na isti onaj krevet gde je nedelju dana ranije ležao, nije mislio da ikoga ima a došao je tu jer se već našao sa Ranekijem u blizini kuće ali nije imao živaca za njegove skenj razgovore. Nije bio dobro a pravio se, trebala mu je neka pozitivna atmosfera, na stočiću je video knjigu, na koricama je pisalo Zločin i Kazna.. otvorio je knjigu i krenuo da lista, noge je podigao na krevet i naslonio se. Nadao se da ako se vrati Robin mu neće zameriti što je ušao nepozvan.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Sre Mar 07, 2018 11:37 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je ljubazno klimnuo glavom Robin, nije bas ocekivao toliko gostoprimstvo od nje, ipak mu je upucivala neke neprijatne poglede i uopsteno bas nije izgledalo kao da je ostavio prijatan utisak na nju, izgleda da se u medjuvremenu nesto promenila. Slagao se sa jednom stvari u potpunosti, da je napolju bilo pakleno, i cim je usao u kucu osetio je ogromno olaksanje, hladnoca mu je dozvolila da odveze svoju pokvasenu kosu i vrati je na staru frizuru koju je i inace nosio. Tada je shvatio da ga je Boa sve vreme podbadala o toj vrucini, nesto za sta ce joj sigurno kad-tad vratiti, cekao je da i Boa podje, kako bi ga neko uputio u to gde uopste treba dalje da ide, nije mu bas bilo prijatno u tudjim kucama.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sre Mar 07, 2018 11:39 pm
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Prelazivši očima preko teksta knjige na prvoj stranici, reči su počele da mu se stvaraju u glavi i on se totalno prepustio opuštajućoj atmosferi, tekst je glasio.)

''Početkom jula, u velike vrućine, predveče, jedan mladić izađe na ulicu iz svoje sobice koju je uzimao pod najam od kirajdžija u S-skoj uličici, pa se polako i nekako neodlučno uputi K-nom mostu. On srećno izbeže sastanak sa svojom gazdaricom na stepenicama. Sobica se njegova nalažaše pod samim krovom visoke petospratne kućei beše pre nalik na nekakav orman nego na stan. A gazdarica od koje je uzimao pod najam tu sobicu sa hranom i poslugom, stanovaše jedan sprat niže u zasebnom stanu, i on bi svaki put pri izlasku na ulicu, neizostavno morao prolaziti pored gazdaričine kujne, skoro uvek širom otvorene prema stepenicama. I svaki put bi mladić prolazeći onuda, osećao nekakvo bolno i bojazno osećanje od koga se stideo i zbog koga se mrštio. On beše do grla dužan gazdarici, te se bojao sresti se sa njom. Ne može se reći da je bio onoliko bojažljiv i utučen sasvim naprotiv. Ali od nekog vremena beše u zadražljivom i naprgnutom stanju nalik na hipohodriju. U tolikoj se meri bio udubio u sebe i od sviju usamio da se bojao sastanka ma sa kim, a ne samo sa gazdaricom. Njega beše ubila sirotinja ali ga je i taj njegov tegobni položaj u poslednje vreme prestao mučiti. on prestade raditi i nikako se nije hteo baviti.''

(Taman se udubio u tekst kada je prestao, stranica se završila a on je prebacio na sledeću.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Sre Mar 07, 2018 11:50 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je stavila prst na usta kada je Robin krenula da govori da je unutra hladnije, ali prekasno... već ju je odala. Skrenula je pogleda ka Makishimi kako bi videla njegovu reakciju, znajući već da reakcie neće biti. Ipak, znala je još jednu stvar: on će joj se vrlo brzo "osvetiti" za ovaj incident. Primetila je da Makishima čeka nju da prva krene tako da je to i učinila - nije pričala još uvek sa Robin o njenim odnosima sa Makishimom tako da nije još uvek htela da bude previše opuštena, ne zato što je htela to da sakrije od Robin, već kako ona ne bi doživela preveliki šok. Okrenula se ka Makishimi:
Udjimo.
Blago pokajnički se smešila dok je to govorila, mada zaista joj je bilo drago što je uspela da ga namuči malo. Kada su ušli u kuću, osetila je nalet hladnog vazduha, i čak njoj je prijalo. Okrenula se ka Robin i Makishimi i rekla:
Nisam sigurna da li se poznajete, čini mi se da ste se jednom videli bar.. prebirala je po sećanjima ali sve je bilo kao kroz maglu, na kraju je rešila da se sigurno znaju odnekle
U svakom slučaju, Robin, nedostajala si mi, imam mnogo toga da pričam sa tobom. Ali, prvo kafa, zar ne? Želela je da pusti Robin i Makishimu da se podsete jedno drugog i da se malo opuste izmedju sebe. Pogledala je u Makishimu:
Taman sam ti obećala da ćeš probati moju pravu kafu, evo je prilika!
Rekavši to, najopuštenije moguće otšetala je do kuhinje, kako bi spremila Makishimi kafu kakvu do sad nije probao!
taj Sre Mar 07, 2018 11:50 pm
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Pomerio je pogled sa donjeg dela stranice na gornju kada je okrenuo novi list.)

''Svojim običnim i nasušnim poslovima, pa ma šta nameravala i smišljala protiv njega. Ali zadržavati se na stepenicama, slušati kojekakve budalaštine o svima tim svakidašnjim tricama ko je ga ni najmanje ne zanimaju, sve to navaljivanje da plati, pretnje, kukanje, i pri tom, izvlačiti se izvinjavati , lagati , ne mnogo je bolje šmugnuti nekako kao mačka po stepenicama i umaći, da ga niko ne vidi. Uostalom, ovoga puta strah od sastanka sa poveriteljkom , porazi čak i do njega samog kad izađe na ulicu. ''Na kakvo bdelo hoću da se odlučim, a gle kakvih se trica bojim'' pomisli on sa čudnovatim osmehom. ''Hm, da.. sve je u rukama čovekovim, a sve mu ispred nosa umakne jedino zbog kukavičluka, to je već očigledno.. a zbilja zanimljivo: čega se ljudi najviše boje? novog koraka, svoje sopstvene reči se najviše boje.. uostalom i ja suviše mnogo brbljam stoga i ništa ne radim. što brbljam, a možda je, uostalom, i ovako: otud brbljam što ništa ne radim. To sam se poslednjeg meseca navikao brbljati ležeć po čitave dane zavučen u uglu i misleći...o caru Gorohu. pa zbog čega ja sad idem? zar sam ja sposoban za takvo šta? zar je to obiljno? ni najmanje nije ozbiljno. Nego onako fantaziram i sam sebe zabavljam: Igračka, da igračka i ništa drugo!''
Na ulici beše strašna pripreka, osim toga omara, guranje na sve strane kreč, skele, cigle , prašina i onaj naročiti letnji zadah, tako poznat svakom Petrograđaninu koji nije u stanju da leto provede na selu - Sve je to ujedared neprijatno potreslo ionako već rastrojene živce mladićeve. A nesnosan zadah iz krčmi, kojih u tom delu varoši ima naročito mnogo, i pijan svet koji se neprestano viđao, iako je bio radni dan - dovršavahu odvratan i tužan kolorit slike.
Osećanje najdublje mrzosti pokaza se za trenutak u finim crtama Mladićevim. Zbilja , on beše vanredno lep, sa divnim.

(Tekst se prekinuo a oči su mu prešle na narednu stranicu.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 12:13 am
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Robin je dosla odmah za njima do dnevne sobe. Primetila je da je Boa i dalje podjednako pricljiva i slobodna, sto joj se svidelo. Sada je vec imala svoj prilicno hladnokrvni izraz na licu, iako je i dalje bila jako srecna sto je videla Bou. Tek tad setila se svih prica sto je cula vezanih za njih dvoje. Nije znala sta je od toga tacno i nije htela da se upusta u to, kad bude trebalo saznace. Uglavnom, bila je zadovoljna sto ju je Boa oslobodila obaveza domacice. 

-Prepustam ti kuhinju,
Boa.


Naravno, rekavsi ovo pokajala se. Koliko god joj Boa bila draga, njena sposobnost u kuhinji bila je diskutabilna. Nadala se da ce sve biti u redu. Okrenula se ka Makishimi i gledala ga jedno vreme, kao da ga proucava. Zatim mu je pokazala rukom na fotelju.

-Pa, slobodno sedi.
Boa ce ti doneti posluzenje.


Rekavsi to, sama je sela na jednu od fotelja. Pogledala ga je malo iskosa. Resila je da bude direktna kao i obicno, sto je cesto dovodilo do toga da zvuci prilicno neprijatno.

-Pretpostavljam da te je Boa nagovorila da dodjes?
taj Čet Mar 08, 2018 12:13 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Oči su mu same našle put do sledećeg dela.)

Zagasitim očima, smeđ, povisok, gibak i stasit. Ali uskoro utonu kao u neku duboku zamišljenost, čak kao u neki zanos, i pođe dalje već i ne opažajući ono što je oko njega, a i ne želeći da opaža. Samo bi tek poneki put promrmljao nešto za sebe, jer se beše navikao da sam sa sobom razgvovara, ali to odmah sebi i priznade. U tom trenutku osećaše da mu se kadšto muti u glavi, i da je vrlo oslabio: Već je drugi dan kako skoro ništa nije jeo. On beše tako bedno odeven,da bi se neko, čak i ko je navikao na takvo šta, stideo da preko dana izađe u takvim kitama na ulicu. Uostalom, ovaj deo varoši beše takav da je ovde teško bilo iznenaditi nekoga odelom. Blizina Senske pijace, množina izvesnih radnji i , većim delom, radničko i zanatlijsko stanovništvo, zbijeno u tim središnim petrogradskim ulicama i uličicama - sve je to neki put šaralo opštu panoramu tako neobičnim ljudskim pojavama da b i bilo smešno čuditi se kad ugledaš poneku od tih prilika. Ali se u duši ovog mladića beše nakupilo već toliko zlobne mrzosti da se on, kraj svoje neki put vrlo mladićke osetljivosti, manje nego iko stideo svojih rita na ulici. Druga bi stvar bila da se on morao sresti sa nekim poznanicima ili sa pređašnjim drugovima, sa kojima uopšte nije voleo da se gde sretne..
Međutim, kada mu je jedan napit čovek koji se , bogzna zašto i kuda, u taj mah vozio ulicom u nekakvim ogromnim kolima, u koja je bio upregnut grdni rabadžijski konj - najednom usput doviknuo: ''Ej ti, nemački šeširdžijo!'' i prodrao se koliko ga je grlo nosilo, ukazujući na njega rukom naš mladić najednom stade i grčevito se maši svoga šešira, Taj šešir beše visok, okrugao, Cimermanov , ali već sasvim iznošen, sasvim riđ, sav izrešetan i isflekan, bez oboda, i nekako vrlo ružno iskrivljen u stran. Mladića sad obuze - ne stid, nego neko sasvim drugo osećanje, koje čak ličilo na strah.

(Kraj unosa na sedmoj strani. Čuo je dole neko lupanje ali nije hteo da skreće pažnju na sebe, čuo je više koraka pa ko god da je verovatno ne bi želeo da vidi Hanza, svi su ga izbegavali i niko ga nije voleo. )





✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 12:21 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Dopratio je Robin do njene dnevne sobe, kada ih je Boa napustila on je napravio malo kiselkastu facu i postavio Robin pitanje.

"Sigurna si da zelis da ona kuva kafu?"


Nakon cega je video da ga zagleda, na sta je uzvratio istom merom, zbog svega sto se desilo, razumeo je da ona ima potpuno pravo da mu ne veruje, zapravo to bi i bio pametan izbor, pa nije bas ni imao na cemu da joj zameri, nakon toga je seo i raskomotio se, spustivsi ruke na rukohvate fotelje. Malo je zagledao prostorju u kojoj je bio, ocigledno starija ali lepo odrzana i stilski solidna, i sto je bitnije od svega, hladna. To zagledanje je prekinulo pitanje koje mu je Robin postavila, nesvakidasnje ali dobro, i Boa nije bas bila svakidasnja, ima smisla da joj i najbolja drugarica nece biti.

"Pa pozvala me je ona, da, ali nije bilo nekog preteranog nagovaranja."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Čet Mar 08, 2018 12:27 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Namrštio se jer su ga zvukovi odvraćali od unesenosti koju je stvorio prema knjizi, samo je udahnuo, izdahnuo i nastavio.)

Pa ja sam to znao! - mrmljaše on zbunjeno - Ja sam to znao! to je već najgore! eto, ma kakva glupost, makar kakva bljutava sitnica može mi svu zamisao pokvariti! Da, moj šešir i suviše pada u oči... Smešan je zato i pada u oči...Uz ove moje rite neophodno je potreban kakav kačket, kakva bilo stara izgnječena lepinja, a ne ovo čudo! takvo šta niko ne nosi: na čitav kilometar će me opaziti, zapamtiti... I, što je najgore, posle će se setiti, pa eto dokaza! tu čovek mora biti što je moguće više neprimetan... sitnice, sitnice su glavno! ... Eto , te sitnice i upropašćuju - Uvek, i sve... Malo je imao da ide: Čak je i znao koliko koraka ima od kapije njegove do kuće: ravno sedam stotina trideset. Jedared ih je nekako izbrojao, kada se nešto i suviše bio predao sanjarenju. Tada još ni sam nije verovao tim svojim snovima, i samo se uznemiravao njihovom ružnom, ali primamljivom drskošću, sada pak, posle mesec dana, on je već počeo da gleda drukčije, i , kraj svih razgovora sa samim sobom o svojoj nemoći i neodlučnosti, kojima je sam sebe zadirkivao, on je to ''ružno'' maštanje nekako i nehotice navikao da smatra već kao zamisao, premda još neprestano sam sebi nije verovao. Čak je sad šao da izvrši probu svoje zamisli, i pri svakom koraku njegovo uzbuđenje rastijaše sve jače i jače. Sa strepnjom u srcu i nervoznom drhvaticom priđe on jednoj ogromnoj kući koja izlažaše jednim zidom na rečicu a drugim na ulicu. Ta je kuća bila izdeljena na mnoštvo malih stanova, u kojima stanovahu razne zanatlije - krojači, bravari, kuvarice, razni nemci, javne ženske koje su živele u zasobnim stanovima, sitni činovničići i drugi... Oni što ulažahu i izlažahu neprestano su se smucali ispod obadve kapije i preko oba dvorišta kuće.
Služila su tu tri ili četiri pokućara vratara. Mladić beše vrlo zadovoljan što se nije sreo ni sa jednim od njih, i neprimetno se izgubi odmah iza kapije, pravo na stepenice za.

(Završio je stranicu, napravio je par pokreta ruku i poslao je klona koji je neprimetno seo na stepenište ,zanimalo ga je da čuje ko se dole nalazi, ali definitivno nije hteo da skrene pažnju na sebe i ako bi bilo ko primetio nešto klon bi se uništio.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 12:37 am
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

S obzirom na Makishimin komentar, ocigledno je bilo da nije bio zadovoljan njenom kafom. Palo joj je na pamet da je do sad uvek ona sama kuvala kafu, tako da Boinu jos nije probala. Misli joj je omelo njegovo razgledanje kuce. Reakcije na njen enterijer bile su razlicite, tako da joj ovo nije bilo cudno. Cuvsi njegov odgovor, shvatila je da nije osoba koja mnogo voli da prica. To je povezala sa njegovim karakterom, ocigledno da nije hteo mnogo da otkriva. Ipak, njoj je bila potrebna informacija, a najlaksi nacin bio je opet - direktno pitanje. Gledala ga je direktno u oci, nije znala da li je sklon laganju ili ne, to je bio najbolji nacin da to provali.

-Makishima, sta tebe vezuje za Bou?
taj Čet Mar 08, 2018 12:37 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Hmm, udubio se ponovo u knjigu iako je usputno razaznavao glasove koji se dole nalaze, malo se namrštio ali odlučio da će kasnije da razmišlja o tome, nije voleo da ostavi stranicu nezavršenom.)

Gornje spratove. Stepenice behu mračne i uzane, stražnje stepenice, no on je sve to već znao i proučio, i njemu se sve te prilike dopadahu: U takvom mraku je čak i neki radoznao pogled bio bezopasan po njega.
''Kad se ja sad tako bojim, šta li bi bilo, kada bi se zbilja desilo da do samog dela dođe?...'' - pomisli on i nehotice, penjući se na četvrti sprat. Tu mu zagradiše put nekakvi isluženi vojnici nosači koji iznošahu iz jednog stana nameštaj. On već otpre znađaše da je u tom stanu živeo jedan nemac, činovnik sa porodicom: ''taj se Nemac, dakle , seli, te , dakle , na četvrtom spratu, po ovim stepenicama i na tom spratskom praznom prostoru, ostaje za neko vreme samo babin stan zauzet. To je dobro... za svaki slučaj..'' - pomisli on opet, i zazvoni pred babinim stanom. Zvonce zazvoni slabo, kao da beše načinjeno od lima, a ne od bronze. U sličnim malim stanovima takvih kuća skoro sva zvoncad su takva! on beše skoro i zaboravio zvuk toga zvonceta, i sad taj naročiti ton kao da mu najednom nešto napomenu i jasno predoči...Sav uzdrhta - i suviše mu živci behu slabi u ovaj mah. Posle kratkog vremena vrata se malo odškrinuše: Gazdarica stana osmatraše kroz odškrinuta vrata dolaznika sa očevidnim nepoverenjem, i samo su joj se videle očice koje sevahu iz mraka. Ali opazivši na spratskom praznom prostoru mnogo sveta, ona se ohrabri i otvori sasvim. Mladić prekorači preko praga u mračno predsoblje, razdeljeno pregradom, iza koje beše mala kujnica. Starica stojaše pred njim i ćuteći i gledaše ga kao da bi htela da ga nešto pita. To beše sitna, suva staričica, od jedno šezdeset godina, sa oštrim i zlim očicama, sa malim šiljastim nosom i gologlava. Njena otvorenosmeđa, malo posedela kosa bila je jako namazana zejtinom. Oko dugačkog i tananog vrata, koji beše nalik na kokošiju nogu, beše omotala neku flanelsku ritu, a preko ramena, iako beše vrućina, landaraše..

(Kraj unosa, zastao je ponovo osluškujući šta se dešava na spratu ispod,zatim prevrnu stranicu ipak razmišljajući o svemu što se dogodilo na misiji, i pre toga nedelju dana ranije.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 12:49 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Prekrstio je noge, taj polozaj je ipak bio udobniji od onog krutog koji je inace zauzimao, njeno pitanje ga je zaintrigiralo, zasto bas da njega to pita, zasto na takav direktan nacin, da li nesto pokusava da izvuce iz njega, da li Boa uopste zeli njoj da prizna kakav je njihov odnos? Tu je i Hanzo, njen dobar prijatelj iz detinjstva, da li je on preko nje hteo nesto da sazna? Naravno, to vise i nije bila neka tajna, jedina osoba od koje je to bilo vazno kriti, Raneki, je vec to saznao, svakako, mozda ne bi bilo dobro da on ista kaze Robin, trebala je to da saznao od Boe. Prikrio je pitanja koja su mu prolazila kroz glavu prijatnim osmehom.

"Mnogo toga, ali mislim da je to pitanje prikladnije za nju nego za mene."


Nije lagao, ali nije ni dao direktan odgovor, jednostavno nije zeleo da joj otkrije bilo sta konkretno.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Čet Mar 08, 2018 12:54 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Shvatio je da živi u prošlosti, i da to što ga niko ne voli i što ga svi izbegavaju ne znači da treba da se preda, jer neće dozvoliti takvom šljamu da pobedi, i uzdigne se iznad. More je veliko, i teško, ali na kraju, obala je ta koja nagrađuje.. hrabro srce mornara je stvorilo nemirno more, počeo je ponovo da čita.)

Joj, sve pocepano i požutelo, kožom postavljeno ćurče. Baba svaki čas kašljaše i stenjaše. Mora da ju je mladić pogledao nekakvim naročitim pogledom, jer u njenim očima opet sevnu pređašnja nepoverljivost.
-Raskoljnikov,student, bio sam kod vas pre mesec dana. - Žurno promrmlja mladić, poklonivši se upola, setivši se da treba biti što ljubazniji.
-Sećam se, rode moj, vrlo dobro se sećam da ste bili - jasno progovori starica, kao i pre ne skidajući sa njegovog lica svojih očiju koje ga ispitavahu.
-Pa eto ja opet zbog onog istog... - Nastavljaše Raskoljnikov, malo zbunjen i čudeći se staričinoj nepoverljivosti. ''A možda je ona uvek bila takva samo ja nisam primetio'' pomisli on sa neprijatnim osećanjem. Starica poćuta, kao premišljajući se nešto, a zatim se odmače malko, pa, ukazujući na sobna vrata i propuštajući gosta napred izgovori: Prođite , rođeni.
Omanja soba u koju uđe mladić, sa žutim tapetama, sa zdravcem u sakciji i cicanim zavesama na prozorima, beše u tom trenutku jasno obasjana suncem na zalasku. '' I tada će sigurno tako isto sunce sijati..'' iznenada i najednom sevnu kroz glavu Raskoljnikovu, i on brzim pogledom razgleda sve u sobi, da po mogućnosti izuči i zapamti raspored u njo.
No u sobi ne beše ničega naročitog. Nameštaj, sav izveštao i od žutog drveta, sastojaše se iz jednog kanabeta, toaletnog stočića sa ogledalcetom kraj zida i zmeđu prozora, stolica pored zidova, i dve tri jevtine slike u žutim okvirima koje predstavljahu nemačke gospođice sa pticama u rukama - To beše sav nameštaj.
U uglu pored omanjom ikonom gorijaše kandilo. Sve vrlo čisto: I nameštaj i patos behu izribani, da su se sve caklili: Sve se blistalo. ''Lizavetin posao'' - pomisli mladić. Ni trunke.

(Stranica se završiše a njegove oči nezaustavljivo pređu na novu, koja mu je davala novu nadu, da nije sve tako crno, i da ipak postoji nešto što može da radi ako ga već ljudi ne vole. Sada je već čuo imena koja se dole nalaze, pa se zapitao koliko stvari će saznati iz tog razogovora.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 12:58 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je bila u kuhinji, ali imala je izuzetno dobar sluh. Osim toga, zanimalo ju je šta će Robin i Makishima pričati. Zato je ostala negde između kuhinje i dnevne sobe kako bi prisluškivala, makar malo, šta će pričati Boa i Makishima. Međutim, već prvi Makishimin komentar tako ju je izveo iz takta da je zaboravila na bilo kakvu želju da prisluškuje. Znači tako on misli o njenoj kafi? A možda je jednom probao onu bljuvotinu koju je napravila da mu ne bi bila prejaka.. razočarala se u njega i rešila da ovo ne može proći tek tako! Toliko se naljutila da je pocrvenela u licu. Otišla je u kuhinju i izvadila sake iz dobro poznate police. Sipala ga je u najveću čašu koju je našla i popila na eks. Protresla se malo zbog naglog uliva tečnosti u organizam. Međutim, tada je rešila da uradi nešto. Uzela je tri piva u nekim staklenim flašama: dva u jednoj ruci, treće u drugoj. Crvena u licu od besa i od naglo popijenog alkohola, došla je do vrata dnevne sobe i vrlo grubo ih otvorila. Bila je nadurena na svoj način, samo ovog puta je to izgledalo malo ozbiljnije, možda zbog alkohola? U svakom slučaju, došla je do Makishime i Robin, koji su bili izgleda u toku nekog razgovora. Nije obratila pažnju na to. Prilično glasno je tresnula pivom na sto, stavljajući vrlo precizno flašu ispred svakoga. Zatim je samo sela u jednosed i prekrstila ruke, ni ne takavši svoje pivo. Samo retardirana osoba ne bi primetila da je ljuta zbog nečega, mada niko od ovde prisutnih nije mogao znati siguran razlog..
taj Čet Mar 08, 2018 1:06 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishimu je iznenadio Boin iznenadni upad, zar nije spremala kafu? Okej i pivo nije strasno ali nije mu bas bio omiljeni napitak, primetio je da kipi zbog necega ali nije znao sto, da je nije nesto u kuhinji iznerviralo? Sasvim moguce, jeste mu se cinilo kao da joj to nije bas najjaca strana.

"Sta se tebi desilo?"


Upitao ju je gledajuci u to porumenelo lice, iz njenog pravca osetio je neki cudan miris, alkohol? Izgleda da ih je malo pretekla sa picem, nije znao da joj se bas toliko zurilo, uz to mu je napomenula da zeli da on pije sa njom, pa je bilo cudno sto je pocela bez njega, mada dobro, sigurno je imala svoj razlog.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Čet Mar 08, 2018 1:10 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Tri precizna i periodična udarca, zanimljivo pomislio je u sebi aii nije planirao da se meša, bio je u jasnoj prednosti u odnosu na osobe manje važnosti koje su se nalazile ispod njega, nije morao da mrdne prstom iz kreveta, prebacio se na novu stranicu i počeo da čita.)

Prašine ne bi se moglo naći u svem stanu.. ''U pakosnih i starih udovica biva takva čistota'' -- Nastavljaše u sebi Raskoljnikov, i radoznalo pogleda ispod obrva na cicanu zavesu pred vratima što vođahu u drugi majušni sobičak gde stojaše babina postelja i orman, i kuda on još nijedared nije zavirio. Ceo stan sastojaše se iz dve sobe.
-Šta želite? strogo izgovori stara, ušavši u sobu, pa kao i pre stavši sasvim pred njega, da bi mu mogla gledati pravo u lice.
-Doneo sam zalogu, evo je! -- izvadi on iz džepa stari pljosnat srebrn sat. Na donjem poklopcu njegovom bio je nacrtan globus. Lančić beše čeličan.
-Pa i pređašnjoj zalozi je već rok. Još prekjuče joj je prošao mesec.
-Ja ću vam interes još za mesec dana platiti: Pričekajte malo.
-To je sad moja dobra volja, rođeni, da vas pričekam ili vašu stvar odmah prodam.
-A šta ćete mi dati za sat, Aljona ivanovna?
-Sve kojekakve trice donosiš, baćuška, ništa skoro i ne vredi. Za prsten sam vam onomad dve rubljice dala, a možeš ako hoćeš nov kod zlatara kupiti za rublju i po.
-Dajte mi četiri rublje, ja ću ga iskupiti, to mi je očev sat. Skoro ću dobiti novac.
-Rublju i po i interes unapred, ako hoćete
-Zar samo rublju i po! - uzviknu mladić.
-Kako hoćete. - I starica mu pruži sat natrag. Mladić ga uze i tako se razljuti da već htede otići, ali se odmah predomisli setivši se da nema kud više ići i da je još i zbog nečeg drugog ovamo došao.
-Pa dobro,dajte! - reče grubo
Starica turi ruku u džep da izvadi ključeve, pa pođe u drugu sobu iza zavesa. Mladić, ostavši sam nasred sobe, radoznalo osluškivaše i smišljaše. Čulo se kako ona otključa.

(Kraj unosa, obrne novu stranicu a za to vreme osluškuje šta se dole dešava.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 1:22 am
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Cuvsi Makishimin odgovor, na licu joj se pojavio jedva primetan sarkasticni osmeh. Znaci, nece da kaze sta ih povezuje? Eto je, opet ta zatvorenost, definitivno nije imao nameru da otkriva mnogo o sebi. Mozda bi se ovo razmisljanje nastavilo, a mozda bi mu nesto i odgovorila, da se odjednom u dnevnoj sobi nije pojavila Boa, kao da ju je promaja donela. Po njenom izgledu ocigledno je bilo da je uzasno besna, sva crvena u licu. Izgledala je prilicno smesno, Robin se cak dobrocudno nasmejala videvsi je.

Boa, polako, disi.

Ne cekajuci da ostali pocnu da piju, uzela je svoju flasu i bez oklevanja je otvorila, ispivsi par gutljaja. Bila je zadovoljna sto je umesto kafe neproverenog kvaliteta dobila pivo, tako da je resila da prosto uziva gledajuci sta ce dalje da se desi. Sedela je zavaljena u fotelju i smeskala se sebi u bradu.
taj Čet Mar 08, 2018 1:26 am
avatar
Policija
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Ostavio je knjigu sa strane, i zatvorio oči i dalje slušajući sve što se dešava preko klona, nije mu bilo jasno zašto govori Boi da diše ali otom potom, ovo mu je delovalo kao kojekakav rijalti, veliki brat ili tako nešto., falile su mu neke grickalice i sok, ali bolje i to nego da razmišlja o misiji i Daruky, kad je već kod toga..nije čuo informacije o tome da li je stigla, nije da se raspitivao ali je računao da će mu javiti straža sa kapije. Bio je užasno lenj i loše raspoložen, ali ovo sve mu je obećavalo.)




✦✦✦✦✦:
I was angry with my friend;
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.

And I waterd it in fears,
Night & morning with my tears:
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night.
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine,
And he knew that it was mine.

And into my garden stole,
When the night had veild the pole;
In the morning glad I see;
My foe outstretched beneath the tree.





taj Čet Mar 08, 2018 1:33 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se i dalje durila, ali sada je uzela svoje pivo i malo ga nategla. Prijala joj je njegova hladnoća:činila je kontrast u odnosu na njenu uzburkalu i vruću krv u ovom momentu. Makar malo joj je razbistrilo misli. Počela je da posmatra Robin i Makishimu. Prvo Makishimu, koji je na neki način shvatio da se iznervirala. Pitala se kako, ali nebitno. Zatim Robin. Oboje su bili tako smireni.. to ju je još više iznerviralo. Ostavila je pivo, zaboravila na to da je Robin tu i prišla Makishimi. Stala je u borbeni stav i rekla:
Slušaj ti! Glas je bio prilično ljutit dok je ovo govorila. Zatim je rešila da mora da zvuči mnogo smirenije da bi izgovorila sledeće reči:
Makishima.. izazivam te na dvoboj! I u ovom dvoboju ja ću sigurno pobediti! Cilj mi je da dokažem neistinitost tvoje sumnje da moja kafa nije sigurna!
Zatim se okrenula ak Robin:
Robin, nemoj da se smeješ, ti ćeš biti sudija. Budi sasvim objektivna,mada je već jasno ko će biti pobednik!
Okrenuvši se ponovo ka Makishimi, prišla mu je još bliže i udarila ga jednom u stomak, vrlo slabo, prednjim direktom, čisto da mu pokaže da je ljuta (kao da do sad nije skontao). Pogledala ga je u oči i prkosnim glasom rekla:
Pristani ako smeš!
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu