Naruto Ninja Way

2018

Powered by Forumotion.

NNW
Login
Register
Sakura Park Danas u 12:33 pmYoko
Yokova kuca!Danas u 12:22 pmYoko
SakaharaDanas u 12:25 amKain
Shinrai i ZoroJuče u 10:02 pmZoro
Yuliy-eva kućaSub Nov 17, 2018 12:33 pmYuliy
Rachelina kućaPet Nov 16, 2018 11:53 pmRachel Gardner
Uchiha PalataPet Nov 16, 2018 11:38 pmNaze Uchiha
Setaliste Ka'SanenPet Nov 16, 2018 11:27 pmRachel Gardner
ParkPet Nov 16, 2018 12:01 amKibo
Camp StreetsČet Nov 15, 2018 11:54 pmKibo
Kibova kucaČet Nov 15, 2018 11:49 pmKibo
Krug PozudnihSre Nov 14, 2018 11:19 pmNNW Game Master
Emeil i RenSre Nov 14, 2018 11:04 pmThe Storyteller
XII Jonin IspitSre Nov 14, 2018 12:16 amLeonard van Volen
Illumi i JohanUto Nov 13, 2018 11:05 pmKogami Shinya
Rate The Avatar AboveUto Nov 13, 2018 10:02 pmRen Uzumaki
Stari kamp YamiyoUto Nov 13, 2018 8:46 pmMizu
Mizu i AlucardUto Nov 13, 2018 6:48 pmMizu
Dahakine sumeUto Nov 13, 2018 6:33 pmThe Storyteller
Prijava za MisijeUto Nov 13, 2018 12:31 pmMizu

Rei i Shukuro

taj Čet Nov 08, 2018 2:40 am
avatar
Admin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000



Nalazite se u polukruznoj prostoriji koju je najlakse opisati kao kompleks celija. U sredini sobe nalazi se statua koja opisuje Minosa, nekadasnjeg kralja drevne civilizacije koji donosi odluku u koji krug novopridoslice idu. Oba shinobija se bude zatoceni u istoj celiji, dok su ostale mahom prazne izuzev kostiju, posmrtnih ostataka ljudi koji su pre vas dok su bili zivi krocili u pakao, ali ne daleko dogurali. Izvan vaseg kaveza mozete videti pocetak mosta, ostatak je prekriven paklenim dimom, od kog se ne moze razaznati ni sta je sa strane, ni sta preko.

//Celija u kojoj ste otvorice se kada naglas izgovorite najveci greh koji ste pocinili, ovo vam govori statua iz sredine prostorije neko vreme nakon sto se probudite (1 post). Vasa prostorija ne nalazi se ni blizu prostorija shinobija iz ostalih tema, ne mozete ih videti, cuti niti na bilo koji nacin stupiti u kontakt. Nakon izlaska dobicete dalja uputstva.//


Poslednji put izmenio Kon dana Čet Nov 08, 2018 6:55 pm, izmenio ukupno 4 puta
taj Čet Nov 08, 2018 11:58 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Dubok san prekida zvuk disanja. Pluća sviraju svoju tužnu pesmu, neizdrživu za slušanje. Trepavice kao slepljene, teško se odvajaju gornja od donje.Kada su oči otvorene do pola, vid kreće da se muti. Svetlost je misaona imenica u prostoru u kom se nalaze. Neugodan dubok uzdah prašine tera je na mučno kašljanje. Trepćući pokušava da shvati šta je oko nje. Potrebno joj je još vremena da se privikne. Hladnoća prožima telo, podižući svaku dlaku na njenom telu. Rukama se podiže, njen pogled promalja kroz oči sklapajući svaki delić slike koji je nedostajao pred njom. Ako je ovo ono za šta je pretpostavljala da jeste, to znači da je igra počela. Na pravom je mestu i u pravo vreme. Okrećući glavu udesno, vidi Shukura. Potpuno drugačiji nego onomad, kao ponovo rođen.

Pridigavši se, stala je na noge a onda prišla rešetkama koje su joj preprečile put za koji je već imala ideju kuda vodi. Dim koji zahvata većinu prizora pred njom nije pružao širu sliku, ali ono što beše suština zasigurno je prikazao. Velelepna statua bila je nekakav simbol. Da li je to krvnik, sudija koji će nas poslati na put koji smo zaslužili? Ili je to samo svečani prikaz, nešto što umiruje pre nego li se neznani put nastavi? Previše je bilo mračno za ovu drugu opciju, a ona prva je ulivala strah u kosti. Okrenuvši se ka svom prijatelju, prekrstila je ruke i konačno progovorila.

,,Nema brave. Odavde se ne izlazi silom kako mi se čini."

U tom, odmah nakon što izgovori te reči, glas iz pravca statue progovara, otvarajući im oči.


Always and forever
taj Pet Nov 09, 2018 12:50 am
avatar
Inemuris Lider
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

"Dremka" koju mu je donelo onesvescivanje i premestanje na nepoznato mesto neocekivano mu je prijala, mesec pre toga preziveo sa ukupno cetiri sata sna, njegovo telo odrzano jedino takozvanim lekom koji je uvek nosio sa sobom, bez ikakve sumnje, to bese uzrok njegovog krajnje jadnog stanja pred hramom. Sada doduse, nije bio ni blizu tome, opet pun energije, pridigao se u sedeci, a potom stojeci polozaj cim je otvorio oci, pocesavsi se po potiljku, gde je osetio cvorugu, zakljucio je da se u transportu malo istumbao.

Istegao se, i zevnuo nakon toga, prekrivsi rukom usta, ponasao se vise kao da se probudio iz popodnevne dremke nego kao da ga je nepoznata sila onesvestila i odvukla ko zna gde. Njegova nonsalantnost bila je rezultat jedne proste cinjenice - nije bio prvi, a verovatno ni poslednji put da se budi u celiji u nedodjiji nakon perioda bez svesti, drustvo je doduse bilo drasticno prijatnije nego inace. Nakon sto je obavio "jutarnji" ritual mogao se posvetiti osmatranju situacije, zakoracio je dva puta unapred, taman toliko da se nadje pred resetkama celije pored Rei i sebi obezbedi pogled na ostatak prostorije, ono sto je video doduse, nije puno objasnio o mestu na kom se nalaze.

Preturao po torbici koja mu je bila prikacena za pojas, da ga neko nije znao mozda bi pomislio da trazi nesto bitno, ipak, izvadio je nista drugo do paklice i upaljaca. Izvadio je cigaretu, i dok ju je smestao u usta otvorenu paklu pruzio Rei, rekla mu je prethodni put da je batalila ali na stepenistu se to pokazalo kao neistina. Pripalio je svoju, uzeo taj prvi najsladji dim, a potom izvadio, drzavsi je medju kaziprstom i srednjim. Opustio je ruku i ostavio je da visi kraj tela, a duvan je polako sagorevao, ispunjavajuci vec skucenu celiju dimom.

Rei je progovorila prva, on htede da odgovori nekom posalicom ali njegovu saljivost, i uopsteno dobro raspolozenje u trenutku razbi statua koja kao iz vedra neba izgovori svoj zahtev, nakon cega se uozbiljio, cak mu se na licu videse i jasni tragovi besa. Bez ikakvog komentara pogleda u saputnicu, a njegov pogled ucini svaki komentar suvisnim, ocekivao je da se ona prva ispovedi.


And we all lift, and we're all adrift together, together.
Through the cold mist, 'till we're lifeless together, together.

Pasivne:

#card226 #card653
#card96 #card706
#card627
taj Sub Nov 10, 2018 11:14 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Na pomen greha Rei se trzne i osmehne blago. Kada čovek počne da razmišlja za šta je kriv i kako je povredio druge, on ne vidi svoje greške. Vid mu je pomućen i prvo čega se seća su nepravda i bol koji je njemu nanešen. Ako se baš potrudi, tu i tamo izvuče nekakvu sitnicu za koju smatra da možda nije trebala da se desi. Za pasivnog čoveka uranjanje u dušu je nesvakidašnje, strano, i zato se tako koprca dok traži crnu mrlju u svojoj prošlosti. Kada je nađe, automatski je ulepšava i opravdava, pa tako ona postane više siva no crna. Ona je vrlo dobro znala svoje crne tačke na mapi prošlosti. Budila se misleći na njih i sklapala oči ponavljajući ih. No nikada nije nosila težinu te crnine jer nikada niko nije pitao za njih ili tražio pravdu. Ubistva koja je činila izgledala su minorna u poređenju sa onim što je smatrala bitnim, najvažnijim i najvećim grehom - izdajom.

,,Moj greh je ujed ruke koja me hranila. Pljunula sam na dom koji mi je čuvao leđa zbog velikog ega. Izdaja - to je moj greh! Zemaljskoj kazni uteći ću, a ovoj - okušaću."



Hladne glave izgovarala je te reči milozvučno. Odavno ih je prihvatila i prigrlila svom srcu stavivši svoje Ja ispred svega. Da li bi se ikad pokajala? Verovatno ne, verujući da kada njeno srce stane, sve u njoj umire i nema daljeg puta. Najednom, njene oči promenile su svoju boju, prelazeći iz svetlo plave u crvenu, nalik boji krvi. Neizvesnost zbog onoga što bi moglo da se desi budilo je u njoj uzbuđenje. Okrenula je glavu prema Shukuru i izvukla cigaretu iz njegove kutije. Sklonila se do zida s desne strane posmatrajući okolinu iz drugog ugla. Uvukavši dim duboko, smešila se nekako zlokobno i čekala da čuje Shukurove reči.


Always and forever
taj Ned Nov 11, 2018 2:59 pm
avatar
Inemuris Lider
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Cela misija za Shukura je bila jedan dugacak put kroz ulice secanja. Pocevsi od njegovog susreta sa Lady, koja kao da je bila Kesenina bliznakinja, potom ponovno naletanje na staru, vrlo poznatu organizaciju, borba sa opijatima, i kulminacija, susretanje lice u lice sa porocima iz proslosti. Bio je gresan bez ikakve sumnje, ubistvo, izdaja, kradja, bludnicenje, prevara, bili su deo svakodnevnice u njegovom predjasnjem zivotu, ali uzevsi i to u obzir bilo je vrlo malo stvari zbog kojih se istinski kajao, dve tacnije. Jedna nije bila greh, bar ne njegov, stoga je lako bilo pronaci "tacan" odgovor na pitanje misteriozne kreature, no bio je red prvo saslusati Rei, ne upadati joj u rec.

Zacudio se kada je cuo ono sto je izgovorila, po njemu njen najveci greh nije bio greh uopste, samo ispunjenje sopstvenih zelja za slobodom, avanturom, nevezanosti lancima zavisnosti niti lojalnosti imaginarnoj konstrukciji koja je sebe nazivala kolektivom iako je bila sve osim. Jos vise ga je iznenadila njena hladnokrvnost oko citavog govora, kao i reakcija nakon, prihvatio je do tada da je malo divlja, i da ima vrlo nagle i neocekivane promene ponasanja, ali pricanje o najvecem grehu uglavnom bi stvorilo osecaj boli, ako ne zbog samog iskazivanja reci, zbog prisiljenog prisecanja na taj dogadjaj. A eto pak, ona je izgledala srecno, potpuno mirno, skoro odusevljeno svojim delima. Sa njim nije bilo tako.

Pogled mu je pao na pod, fokusirajuci se na nedefinisanu tacku negde pri dnu kruzne prostorije, prisecao se svega, vrisaka, suza, njihovih izraza lica. Koza na straznjem delu vrata najezila se od toga, kao i od slike duboko urezane u njegov mozak, jedne koja mu je skracivala san ali ujedno i sluzila kao moralni kompas ne dugo nakon samog dogadjaja, prizora tela koja je za sobom ostavio.

"Ubistvo."


Izgovorio je prvo, tako tiho da umalo sam sebe nije cuo.

"Ne, pokolj - genocid."


Prepravio se, shvativsi da ulepsavanje situacije nece promeniti proslost, a ni naciniti secanje ista manje bolnim.

"Pedesetoro zena, muskaraca, dece. Ratnika i civila. Omanje selo uguseno radi mog besa, radi zelje za dokazivanjem i slavom, ni radi cega."


Glas mu je podrhtavao a pogled se nije podizao, sve dok je govorio nije bio tu, bio je u sopstvenoj glavi, prozivljavao svaki trenutak svog divljanja, tadasnja perspektiva odredjivala je to kao divno desavanje, trenutna kao u najmanju ruku sramotno. Govor mu je postajao progresivno glasniji kako je nastavljao da govori.

"Trebao sam poginuti."


Zareza posle krace pauze, udarivsi jednu od resetki celije toliko snazno da mu je bar pola kostiju u dlanu puklo.

"Jesam poginuo."


Govorio je kroz zube koji su skrgutali, kipteci od besa, usmerenog ne na sebe, vec osobu koja je nekada bio, teski zadasi ispunjavali su tisinu izmedju svake njegove recenice.

"Ali vratio sam se."


Bes je polako poceo da izvetrava, smirio se na nacin ne koji bi i inace to radio, ubedjujuci se da iako proslost ne moze kontrolisati, buducnost moze, i hoce.

"I ne idem dok se ne iskupim."


Na kraju govora pogled mu se podize, pun boli i kajanja, ali oci mu svetlucase svetlom nade, za iskupljenje, za bolji zivot, ne samo njega vec svih koji se nalaze u slicnoj situaciji. Tajna koju je toliko dugo u sebi cuvao, senka u pozadini njegovog uma napokon je bila izneta, doduse ne pred osobu kojoj bi se inace poverio, Rena, vec pred Rei i nejasnim tamnicarom. Suprotno od onoga sto je ocekivao, ono sto je posle osetio nije bilo razocarenje, niti stid, vec do tada nejasna vrsta olaksanja, priznavanje grehova mozda i nije bila tolika glupost kolikom ju je smatrao. Napokon smognu snage da pogleda Rei, licem ciste odlucnosti, i izgovori prosto:

"Idemo."


Te zakoraci kroz novootvorena vrata, skocivsi sa balkona direktno pred kip.


And we all lift, and we're all adrift together, together.
Through the cold mist, 'till we're lifeless together, together.

Pasivne:

#card226 #card653
#card96 #card706
#card627
taj Uto Nov 13, 2018 6:32 pm
avatar
Academy Student
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

(Otpustise se kanatnci sa  teskih vrata i ona se na Minosovu naredbu sirom razjapise kao da iih na to tera sila nevidljiva oku. Razgalami se demon uzasni i okrete krug siljati sto drzi kraj sebe da na njega nabija i sudi svakom po delima. Telo mu je glomazno, divovsko i na pola u zemlju skovano tako da samo od kukova iz kamena izvire.)


Ja cuh uzase koje naciniste i vasi vas nesumnjivo veliki greh dovede meni da vam sudim!


Pokorite se pred svojom kaznom duse zalosne, tren pre ili posle u vecnosti vam ne cini drukciju sudbinu!


(Zasija gorostas nadaleko da sve prisutne na zemlju baci i nacini ih lakim optuzenicima bez prava da se brane. Ne bi mu radost sto i dalje u njima ziva krv brekce te nad telima tim ne bi nepregledne vlasti ko nad drugim dusama u paklu, morace se silom smozditi na mrtvo pa tek onda goniti po pravu.)




#card370


taj Sub Nov 17, 2018 11:35 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Škripanje koje je odzvanjalo nakon što ćelija poče da se otvara ostalo joj je u sećanju ponavljajući se još neko vreme. Postala je muzika dobrodošlice koja para uši i srce nejakih junaka, seče telo na dve pole i nagriza dušu. Dižući glavu, pogled joj završi na Shukurovom licu, zverski i nadljudski, neviđen do sad. Zakorači jedanput, pa onda žurno polete još nekoliko koraka, a onda zastade. Uze dim cigarete i baci je na zemlju svom silinom, kao da slobodan pad nije dovoljan. Zgazi je isto tako jako, a onda promrlja sebi nešto u bradu. Desna ruka, koja sada beše oslobođena, mahinalno je dotakla mač, spremna da izvrši svoj zadatak. Minos ponovo progovori, prekidajući zvuk u njenoj glavi. Ako već mora da sudi, neka se bar pomuči da njenu dušu prigrabi.

Svetlost ispuni njen vidik jedva na trenutak i ona sklopi oči.

#card284

,,Pošteno sudi slepima ili nemoj uopšte!"


Always and forever
Juče u 12:04 pm
avatar
Inemuris Lider
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Vec bese ispred kipa kada ovaj zasija, zaista nesrecan sled dogadjaja, sa obzirom na to da su oci bile jedna od Shukurovih malobrojnih slabosti. Prekri ih laktom i zatvori ispred njega, kao dodatnu meru zastite. Rei ga iznenadi svojim pozicioniranjem, stade ispred njega tako da bi prva bila na udaru bilo kakvog napada, obicno bi uloge bile zamenjene. Da li je to bila njena nepromisljenost ili mozda zacetak nekog plana nije imao vremena da zakljuci, sada je bilo bitno odgonetnuti sta se kroz zavesu svetlosti dogadja.

#card284


And we all lift, and we're all adrift together, together.
Through the cold mist, 'till we're lifeless together, together.

Pasivne:

#card226 #card653
#card96 #card706
#card627
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu