Naruto Ninja Way

2018

Powered by Forumotion.

NNW
Login
Register
Kyoshi VillageDanas u 1:02 pmAlucard
Travel EvidenceDanas u 12:35 pmYoshirou
Travel EvidenceDanas u 12:35 pmYoshirou
Prijava za MisijeDanas u 11:53 amAlucard
Meeting hallJuče u 11:24 pmShinrai
Brod KonoheJuče u 10:42 pmZoro
Reka NakaJuče u 8:12 pmRiomarindo
Selo OhakoJuče u 12:37 pmMizu
Travel EvidencePet Sep 21, 2018 10:34 pmMizu
XI Jonin IspitPet Sep 21, 2018 7:21 pmRiomarindo
Južna obala zemlje čajaPet Sep 21, 2018 6:00 pmIllumi
Shinrai bedroomPet Sep 21, 2018 12:51 amShinrai

Spring Contest

NNW :: Seksi proba :: Portal :: Holder :: Igra :: Contesti
taj Čet Maj 31, 2018 5:48 pm
avatar
Admin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ovo je takmičenje koje traje do 22.06.2018. i ne morate se prijavljivati.

Vreme je došlo za novi contest u pisanju, Spring ovoga puta. Učešće je omogućeno svim igračima foruma. Ali sada nakon što se zagrebali površinu roleplayovanja  težu temu. Tekst ovoga puta mora imati od 500 - 3000 reči.

Tema :
Porebno je da nam napišete priču. Jedini uslov je da ona bude vezana za ninja svet u kome roleplayate. Možete pričati opet o sebi, o nekom drugom, petom, istoriji, geografiji, psihološkom profilu jednog nindze i neograničen broj drugih stvari.

Izbor pobednika:
33,3* % konacnih bodova čini vasa lista za glasanja i vaši rangirani tekstovi. 66,6* % konačnog izbora pobednika čini odluka admina (@єเɭ๏ץ  i @Leonard van Volen) te je njima učešće zabranjeno.

Nagrade:
1. mesto : 150 tokena
2. mesto : 125 tokena
3. mesto: 100 tokena


Radove predavajte u obliku spojlera u ovoj temi.

Srećno.
taj Čet Maj 31, 2018 6:25 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

spring contest Riomarindo:
Sve sto bih znao o sebi kada sam rodjen i da se zovem Riomarindo,ionako mi se moje ime svidjalo sto bi prestavjalo slobodnou pticu koja leti,oduvek sam bio nekeako ;cudan; sto bi i drugi ljudi rekli i videli jer radio bi neke cudne stvari kao penjanje na drvecu ili spavanje na nekim razlicitim mestima.ali mi je samo bitn oda sam ja sam bio svoji i nista vise,kad sam bio u sinhrai kampu i naravno u koje sam dosao osecao sam se nekako bezbezdno mesto koje sam dosao cak sam i naisao na neku kucu,oduvek sam hteo biti genin jer sam naravno bio student ali sam i uvek bio nekako smotan da sam cak pao nekoliko puta genin ispit sto niko nebi poverao,ali nisam ni odustao jer znao sam da cu biti genin i da cu biti neko i nesto a ja sam i neko i nesto.opsesija ili zelja kako vec,oduvek sam hteo biti ninja jer bi to bilo nesto zanimljivo za mene da radim nesto a to da postanem jaci i odlican kao niko do sad,i da cu uspeti u necemu u onome sto bih zeleo da budem ali sam se i pitao ;zasto sam postao ninja ocu li ostati i biti sa saborcima;odgovor je jeste a ninja sto sam postao to je kao nekako moji zivot sa zanimljivim avanturama koji provedem svaki dan i sa drugima,naravno dok sam postao genin odlucio sam ici na neku misiju koja bi bila uzdbudljiva koji su bila tako za mene i nekako laka,a za misiju upoznao sam Kaina koji je divan covek i ninja sa dugom kosom koji je vise bio ozbiljan covek i isao uvek na misije i kada nisam isao sa njim,ali vidi se i u njemu da je zanimljiv,dok sam isao sa njim na misiju i neku vrstu kao avanture i zabave i nesto da se nauci,snim ici me nekako naucio kako se boriti ili kako biti odlican sa tehnikama,jer me i on naucio kada nisam znao,smatrao sam za njega nesto kao senseia i ako mi nije bio,gledajuci kak ose bori sa ninjama koji su nas pokusavali da nas napadaju da sam i ja usao u tu borbu i borio sam se sa njim i ako nas sudbina nista nije mogla i cak smo se nekako bolje zbizili,od tada tog dana snjim sam osecao adrenalin bio sam kao zivahan ali nekako bio samouveren u sebe i nedajuci da me neko povredi sa recima.doslo je i nakon vremena da ucim neki element koji se slaze samnom i da se sa njim slazem,od tehnike od elemenata nisam se bas mnogo slagao jer mi nisu ni isli,setio sam se da umem baratati oruzijem kao i uvek jer sam i to znao da sam se odlucio za samuraja,nasao sam nekako mac koji mi je bio oduvek kuci da sam naucio neke tehnike koje su bile i kul i pomislio sam u sebi ;bicu najaci samuraj;nisam znao ni jednog samuraja sem devojke koja se zove Boa,visoka devojka sa zmijom oko vrata crna kosa bujne grudi i lepo telo i vitka sa crnim ocima,izgledala mi je kao savrsen sensei za mene,ali osecao sam nesto sto je lupalo u meni kada je rekla da ja nikad necu biti samuraj ako nemam duha,osecao to lupanje kao u glavi i srce,kao da je bil ocrno i belo oko mene sve,i znao sam da je lupala gluposti i ako sam donekle shvati osta znaci povezivanost sa duhom i ako jesam bio mlad ali sam i bio jak i to me nekako kao zabolelo koji su i starije ninje rekle da nemam talenat,da nemam svoji put i cilj to mi se sve culo u glavu da sam u jednom trenutku dok sam hodao lupao glavom u drvo i to je prestalo,oduvek sam mislio da su takve ninje kompleksasi,nisam ni ja znao sta je njima uopste cilj ili zasto je neko postao ninje i sta je za njih ;talentovan; postao sam jaci i pokazao se bolje kada sam tek dosao u konohu i bi osam tada chunin i kada sam poslusao kainove savete on mi je oduvek bio pomoc,sve se nekako promenilo kada sam dosao,bio sam zaljubljen u jednu devojku koja se zvala Daruki,i ako nisam siguran da li je imala decka ili bila slobodna oduvek sam joj hteo priznati ali mi se nije dalo prilike,kad tad cu joj reci sta mislism o njoj da iskazem svoje osecanje koje sam ima prema njoj,bila je nekako lepa devojka za mene uvek iskrena dobra i druzeljubiva i ocuvane prirode.kad god pomislim na nju srce mi kuca a jos vise pocrvenim,nisam bio neki od stidljivih momaka koji nisu iskazali,sem toga cak sam i vise trenirao sa nekim nego ikad pre da sam se osecao kao nekako koristan i talentovan od onih koji su mislili da nisam,a mji ciljevi kada sam vec rekao od najvecih mi je da imam repatu kada sam vec uzumaki,imao bi tu zver koja ce biti u meni i cuvati i odbraniti bilo cega i znati da je kontrolisem kao sto sam i munju sem samuraja ucio a za to zahvaljuljem Ranekiu.


Poslednji izmenio Riomarindo dana Čet Jun 07, 2018 5:07 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
taj Čet Maj 31, 2018 9:32 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Pingova prica:

Ja sam Ping Yuki rodjen 171.godine PK.Dolazim iz jednog malog selceta koje se nalazilo odmah pored Shinrai kampa.178.godine moja porodica i ja smo se preselili u Shinrai.Tada sam imao 7 godina i bilo mi je tesko da se uklopim u novu sredinu.Mislio sam kako nikada necu upoznati nekog pravog priatelja koji me nece omalovazavati zato sto dolazim sa sela.Upravo se tako nesto i dogodilo.Nisam pronasao nikakvog prijatelja,ali tu je ipak bila moja sestra da zameni sve.Ona mi je pomagala oko domaceg,sredjivala moju sobu,radila posao koji sam ja trebao da radim.Uvek je bila ljubazna prema meni i nikada me nije uvredila niti povredila.Dok sam bio mali uvek mi je citala price pred spavanje.Sto se tice mojih roditelja,oni su bili posteni shinobiji i uvek su se trudili da udovolje meni i sestri.Non-stop su isli na razne misije kako bih nam osigurali hleb i krov nad glavom.Sestra i ja smo uvek ostajali sami i morali da se brinemo sami o sebi.Kada bih nam god dosli roditelji mi bih smo pukli od srece i skocili njima u zagrljaj.
181.godine moja je sestra vec porasla i imala je 16 godina,a ja 10.Ona je postala chunin i ovladala je genjutsu i vodenim tehnikama.Bila je cist talenat i pridruzila se maminom i tatinom odredu.Mama i tata su nam oboje bili jounini i imali su odred od pet ljudi.Uvek sam sanjao da cu i ja jednog dana ici sa njima na misije i da necu sam ostajati kuci vise.Od kada mi je sestra usla u taj odred ja sam se osecao usamljeno.Naravno kada oni dodju svi zajedno kuci donesu mi puno stvari koje do tada nisam vidjao uopste,ali ipak su mi svi nedostajali i zeleo sam da ostanu sa mnom.Uvek kada dodju su mi pricali razne avanture koje su prozivljavali,a mene je to cinilo pomalo tuznim.Zeleo sam da i ja budem deo tih avantura,a ne da mi oni to prepricavaju.
185.godine kada sam ja imao 14 godina majka,otac i sestra su zajedno sa svojim odredom otisli na jednu jako ozbiljnu misiju.Rekli su mi da nece biti tu 2 ili 3 meseca.Nisu zeleli da mi ispricaju o cemu se radi jer je bilo poverljivo.Vec tada sam se navikao na zivot bez njih,jos sam i upoznao svoje prijatelje sa kojima sam svako vece izlazio napolje.To su bili moji tinejdzerski dani.Moj najbolji drug Shinpachi i ja smo jedno vece odlucili da istrazujemo ukletu kucu.Mi nismo verovali u duhove pa se nismo bojali.Usli smo tamo bez problema,istrazili je i otsili.Te noci smo bili do kasno napolju,zezali smo se,jurili devojcice i tako to.Sve sto rade prosecni tinejdzeri.Otisao sam kuci vrlo kasno i zaspao sam cim sam legao ne krevet.Ujutro me je probudilo neko lupanje koje je bilo vrlo jako.Otisao sam da vidim u cemu je stvar.Kada sam otvorio vrata tu su bili Yoroi i Hagukame.Dva coveka iz odreda moje porodice.Dosli su da mi kazu kako su moji majka i otac poklani i kako je moja sestra pretucena na smrt od strane Uchiha klana.Iz odreda su preziveli samo Yoroi i Hgukame.U tom trenutku kroz mene je prosao bes i velika tuga u isto vreme.Samo sam se prodrao "NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE" i pao u nesvest.Probudio sam se posle 3 dana kome u bolnici i bio sam jako tuzan.Od tog dana sam se zakleo da cu trenirati i postati najjaci shinobi i osvetiti svoje roditelje.
Sada u 191.godini PK ja sam genin koji se pokusava domoci moci i osvetiti svoje roditelje.
Kraj.
IZVINJAVAM SE ZA SVA SLOVA SA KUKICAMA


I do what I do because it is the right thing to do.
taj Pon Jun 04, 2018 10:46 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Mivova prica:

Sve je pocelo trenutka kada neka svetlost obasjaše dete pri porodaju za koje se verovalo da je mrtvo. Zrak Sunca udahnuše život maloj bebi koja poce disati i plakati. Seoce beše srecno jer dobiše novog potomka. Raznolikost naroda u tom mestu je bio dosta izmešan, u njemu su živeli razni klanovi. Porodica koja je vodila seoce se zvala Joestar. Porodica poznata po sadržaju raznih klanova ubrzo se oprostila sa životom. Jednog mracnog dana grupa bandita napala je selo te ga opustošila. Dete je tada bilo na pregu svesti o svom postojanju. Zvuci maceva , vrištanja i kapanja krvi odjekivao je niz citavo mesto. Dete dosta uplašeno krilo se u nekom grmlju sa mirisom tek sazrelih plodova. Gledao je kako druga deca bivaju ubijana od strane hladnokrvika. U nekom momentu neka osoba sa maskom hvata decaka te ga vodi daleko od zapaljenog sela. Moglo se videti kako je vatra buktila u krvolocnoj borbi gde su meštani sela svi do jednog bili potuceni do nogu. Dete je samo u daljini gledalo i slušalo neopisivu patnju. Pokušao je da se oslobodi maskiranog coveka ali to nije uspeo. dosta uplašen za svoj život koristi jedan momenat da pobegne ali isto bezuspešan. Sunce je uveliko zapeklo na putu ka ne poznatom mestu. Maskirani covek je decaka doveo do nekog sela te rekao:"Nemoj me se bojati, ja sam tvoj stric Sao. Razumem da ti nije svejedno kada si gledao kako tvoje mesto gde si se rodio pati. Kada porasteš recicu ti par reci pošto ih sada neceš razumeti". Dete je idalje uplašeno bilo, uvek je mislilo šta će se sledeće desiti? Mladić je proveo par dana u kutku jedne kuće. Želja za osvetom ga napdala. Narod detetovog novog sela mu je dao ime Miv jer mu nisu znali pravo ime. Jednog jutra dečaka je probudio zvuk razaranja. Izašao je iz kuće te video da ista banda unistava i ovo selo. Krv, patnja, gnev, smrt svuda unaokolo. Rafal kunaia je leteo prema mladiću i taman kada bi pomislio da je kraj, kratak zvuk udaranja metala cuše se ispred njega. Ravno ispred njega stajaše njegov stric Sao koji beše krvav do kolena i bez jedne ruke. Hrabri stric okrenuše glavu gledajuci sa teškim osmehom u Miva te rekoše:"Beži dete moje..u blizini imaš kamp pod imenom Yamiyo. Postani jak i zaštiti sebe". To behu poslednje reči Sao-a koji par sekundi posle padoše na zemlju mrtav. Slika njega u lokvi krvi urezaše se u Mivov mozak. Shvatajući opasnost okrenuo se i punom brzinom čak i van njegovih granica poče trčati. Želja za životom ga je u tom trenutku spasila. Prilikom trčanja grupica bandita je stojala ispred njega. Na svu sreću pojavila se tada njemu nepoznata osoba koja ga je spasila. Par udaraca u glavu i banditi padoše u muci na zemlju. Spasilac se nasmejao te odoše u nepoznatom pravcu. Miv otrčaše što dalje od sela uz strahovite zvuke. Par godina kasnije pronalazi kamp Yamiyo te postaje ninja. Njegov put tada krenuše. Miv uopšte nije shvatao koliko je svet velik, sve što je znao jeste da postoji kamp Yamiyo i obliznja sela. Imao je veliku zelju za iztrazivanjem ali to mu nije bilo moguće u početku. Nakon dugog peroda stekao je dobre prijatelje. Jedan od njih se čak ispostavio da je njegov davni spasilac, preciznije Stefke. Otkrijo je da su oni braća iz davno isčezle porodice Joestar, takodje je saznao da je njegovo pravo ime Kojiro, a Stefkeovo Musashi. Prodjoše godine do prve misije kada je zapravo imao veliki strah. Tada je prvi put ubio nekoga ali jedva uz mnogo oklevanja. Njegov tadašnji sensei Jin ga je odvukao od puta osvete kojim je Miv krenuo. Nekadašnja kukavica postaje pravi shinobi koji je spreman da žrtvuje svoj život za cilj. Postao je čuvar kapije gde je svoju dušu dao da posao radi kako treba. Posle toliko vremena Miv se dosta izmenjao, počeo je da se šali kao i da se pravi važan. Ipak je ispoljio detinjastu stranu jer je nikad i nije imao. Pokušavao je da prošlost ostavi iza sebe ali ga je uvek nesto stiskalo u duši. Možda to sto ga stiska jednog dana izadje kad se najmanje nada.

Eto, čisto da nebude samo dva učesnika hehe... Izvinjavam se ako ima grešaka pogotovo kod š đ č ć ž






:Theme:

Gurren Lagan

ROW ROW FIGHT THE POWWA!









The one path you chose for yourself, is the truth of your universe.


taj Čet Jun 07, 2018 1:43 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000


Harukamijeva Prica:

Sve je pocelo rodjednjem mladog shinobia
stotinu sedamdeset i trece PK u malom kampu Shinrai.
Nazvan je Harukami,poreklom iz mocnog klana Yuki,uvek je pokusao dati sve od sebe u svemu sto je radio.
Napunio je petu godinu,vec je imao uvid u osnovne sposobnosti shinobi-a i bio je jedan od najbolji akademaca u to vreme.
Dosla je ta subonosna noc i roditelji su mu ubijeni,zasto se to desilo?
Jednostavno bio je slabic i nije mogao da ih spase.
Od tada se grize,proslo je pet godina on je vec na neki nacin odrastao iako je imao malo godina,svatao je pricu ostali shinobi-a i bio je u nekom jakom osecanju da je sam..Nakon sto je proslo jos pet godina postao je chunin.
Iako je pre toga pao par ispita.Porazio je jednog od najjaci shinobi-a,pripadnika istog kalana kao i sam Harukami.
Nakom chunin ranka,u drustvu se klasificirao ozbiljnije i vise.Pozvan je na prvi sastanak gde su svi saznali ko je nas kage i taj koji vodi i manipulise kamp Shnirai.Sastanak je bio prikraju i Harukami je zalupio vratim posle izlaska,od tada je proteran i luta svetom.
Nakon nekog vremena on je upoznao Kazumu Uchihu.On je bio clan kampa Yamiyo u koji je Harukami bio dobro primljen.
Tamo je uzivao i svi su bili slozni,nazalost nakon par godina,Kazuma je umro,samoubistvo,ne poznat razlog.
Ponovo Harukami nije bio dovoljno jal da spreci smrt.Tugovao je par meseci,ali onda ga je pustilo to,nije imao vise osecanja za druge.
Bio je hladan,arogantan i netrpeljiv.
Koliko god je neko bio poznat i iznad njega po cinu.
On ga je gledao kao plen.Idalje je takav,nikada se nece promeniti.Nesto najgore je kada ponizite protivnika i spustite gard.
To je Harukami radio i mnogo puta ga je kostalo.U sebi je tada probudio demona,neku cudnu tehniku koja je u njemu budila zedz za krvlju.To su mnogo teski trenutci.
Nakon sto je Kazuma umro,nekako na srecu upoznaje Ginu,devojku lepog osmeha i duge crne kose.
Emocije su se probudile nakon duzeg vremena.Vec je proslo neko vreme od kako su skupa,to na Harukamija utjece pozitivno,vec malo postaje osecajni i njegova arogancija se smanjila.
Odlucio je da se sa njom preseli ili putuje.Putovanje sa voljenom osobom,lepo iskustvo.
Nakon nekog kraceg putovanja,dosli su u nepoznato selo.Konohagakure gde je bilo slicni gradjevina kao sto je video u prijasnjim kampovima,a i slicni ljudi su bili prisutni tu.Ispostavilo se da su sada Yamiyo i Shinrai jedno selo,od sada pa do daljnjeg su u tom selu,napokon sreca je bila prisutna u njegovom zivotu.Nakon patnje,smrti roditelja,padova na ispitima,mrtvi prijatelja,propali ljubavi,rastanka sa starim prijateljima zbog napustanja sela ne svojom voljom.On sada stoji ponosan,i koliko god se cinio los i bezobrazan,negde duboko u sebi on je onaj pozitivan lik,spreman pomoci svima.
To je mozda slabost,mozda snaga.Niko ne zna,ali u svakom slucaju da takvi ljudi nema,zivot ne bi bio zanimljiv.
Posmatrajuci ljude primete se razliciti karakteri.Zato u nekim slucajvima ona arogancija koju poseduje je imao sa opravdanjem,dok se u nekim slucajevima ogresio.
Ako pomislis na mene,videces me.Gore sam,demon sa maskom posmatram ljude,izgubljen u nekim teskim mislima.


taj Ned Jun 17, 2018 2:31 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000


Kako je poceo moj shinobi put... ::>=<:

Hyuga Klan... Klan shinobija bez milosti kojima je bitna samo moc... Klan shinobija koji su od malena uceni da ubijaju...
Bozijom voljom i ja sam se rodio kao pripadnik tog klana. Za razliku od dece iz glavnog stabla porodice nisam bio toliko pritiskan od strane roditelja i ostalih clanova klana... nisam morao da intenzivno treniram kao ostali. Sta vise moje detinjstvno mi je bilo jedan od lepsih perioda u mome zivotu.
U svojim mladjim danima sam se igrao sa vrsnjacima iz mog naselja, obicno bismo se igrali zmurke ili smo se jurili po livadi dok svi ne bismo pali od umora na zemlju. To su bili lepi dani....
U tom lepome detinjstvu ipak su mi falili roditelji... uvek su isli na misije, te se borili za kamp Shinrai. Ja kao njihovo dete nisam voleo njihov posao, jer me je on odvajao od njih... Obicno sam ih cekao uvece da dodju na veceru koju bih im ja spremio. Uvek su se vracali umorni i sa manjim povredama...
Tako su prolazili meseci godine i mene posao shinobija nije nesto privlacio, sve do vremena kada je doslo vreme da se upisem u skolu. Bilo je polemike kod mojih roditelja dal' da me upisu u ninja akademiju ili obicnu skolu, ali su me na kraju ipak upisali u ninja akademiju. Tu sam poceo da ucim o osnovnim tehnikama i stvarima koje jedan shniobi treba da zna. Tada je pocelo moje interesovanje za poslom shinobija, te sam aktivno krenuo da treniram...
U tom nekom periodu dok sam trenirao i naporno vezbao za ninja akademiju, roditelji mi se nisu vratili sa misije... nisu dosli na veceru.
U pocetku sam mislio da malo kasne, ali ipak to vece nisu dosli. To je probudilo sumlju u meni... Sutradan sam otisao do kapije kampa Shinrai da pitam strazare da li su videli moje roditelje. Strazari su rekli da su mi roditelji oko ponoci doneseni iskasapljeni u bolnicu...
Brzo sam otisao do njih da vidim sta im se tacno deslio...

Ubrzo dosao sam do bolnice i usao u nju. Kada sam usao u sobu u kojoj su bili moji roditelji ostao sam zatecen. Njihovo stanje je bilo ocajno... falili su im udovi, a glave su im bile raskrvavljene. Zatecen tim prizorom i veoma uplasen sam zakoracio u prostoriju...

"Mmm... maa... majko? Ooo...oce? Sta vam se dogovilo?", pitao sam ih u neverici.

Otac je okrenuo glavu prema... lice nije moglo da mu se vidi od krvi ga je prekrivala.

"Postani shinobi vredan imena Hyuga... Osveti nas... Aburame... B...", u rom trenutku govora je moj otac pao u nesvest, oci su mu se zatvorile, a puls je ostao isti nije se gubio...

Majka nije ni mogla da prica jer vise nije imala vilicu... U tom trenutku su emocije krenule da rade, krenuo sam da placem... Iz straha i uznemirenosti moja osecanja su polako prelazila u mrznju i bol... Pecat koji je bio na mojoj glavi u tom trenutku je krenuo da sija, ni sam ne znam zasto... U tom trenutku sam pao u nesvest...

#card248

Sutradan sam se probudio u bolnici u krevetu do kreveta mojih roditelja. Stanje im se malo poboljsalo, ali su morali da ostanu u bolnici na infuzijama. Tada su spavali te nisam zeleo da ih budim, rekao sam doktoru da krecem u Konohu, selo shinobija i da u tamo da postanem shnibi vredan svoga imena...

Tog dana sam otputovao u Konohu i od tada krece moja prica.... Tog dana sam se sam sebi zakleo da cu naci shinobija koji je osakatio moje roditelje...


taj Ned Jun 17, 2018 7:22 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Banova kancer prica:

Godine 172. PK
Ban Aburame se rodio u campu Shinrai gde je proveo svoje detinjstvo.Iz majcinog stomaka izasao je sav u suzama i placu kao i sva deca pri porodjaju.Banova majka se zove Hiroto Aburame,dok se otac zove Eto Aburame.Kao mali Ban je lepo ziveo sa svojim roditeljima,bez ikakvih problema.Njegov zivot nije imao neke uzbudljive momente dok nije porastao,do tada je samo pomagao roditeljima oko kucnih poslova koliko je mogao kao mali,kada nije znao gde se nalazi.
Godine 177. PK
Ban je napunio petu godinu i vec je krenuo na akademiju za nindze kako bi isao putem oca koji je bio shinobi visokog ranka svog kampa Shinrai.Isao je redovno na samu nastavu i tako ucio osnove ovog surovog sveta za koji Ban nije imao ni pojma da postoji.Ucio je osnovne tehnike jednu po jednu,kako je vreme prolazio sve je vise ucio tehnike koje su mu pomagale da shvati kakav je svet ustvari.Posle pohadjanja akademiju ne punih godinu dana Ban je izasao na svoj prvi genin ispit gde je pao zbog tada njemu sitnica.Posle tog pada samo je nastavljao da vezna i bolje da kontrolise chakru u sebi kako bi na sledecem ispitu prosao kako treba.Proslo je neko vreme i doslo je do Banove druge sanse za polaganje najslabijeg ispita u zivotu.Zbog svog,njemu napornog,treninga Ban je prosao uspesno ispit.Sav srecan vracao se kuci kako bi zajedno sa svojim roditeljima proslavio njegov prolazak.Kako se sve vise priblizavao kuci njegova sreca se polako smanjivala jer nije imao sa kim da je podeli.Dosao je do kuce i pokucao na vrata,i na to nije dobio odgovor.Iz kuce se nije mogao cuti ni glas,pa je on samo izvadio kljuc koji se nalazio ispod otiraca i otvorio vrata.U kuci kao sto je mislio nije bilo nikog,svetla su bila upaljena,ali nikom ni traga ni glasa.Ban od prevelike zabrinosti za svoje roditelje otisao je do zadnjih vrata u kuci i otvorio ih.Taj prizor i do dan danas Ban pamti kao najgori trenutak u svom zivotu.Njegova majka je polu-mrtva na podu lezala,dok je otac bio u sred borbe sa nepoznatim nindzom.Ban je samo gledao sa izbezumljenim licem kako se njegov otac bori za zivot i smrt pred njegovim ocima a on nista ne moze da uradi.Tada se njegova majka prodrala "Bane,bezi odavde idi iz kampa samo bezi sine".Poslednjim atomom snage je rekla svoje poslednje reci i tako samo umrla,Ban i uprkos majcinim poslednjim recima idalje ostaje kod vrata i samo posmatra.Borba se privodila kraju i u istoj borbi nepoznati nindza je imao dosta prednosti(Aaa svi ste mislili da ce Ban biti kao sasuke,e pa nece xDD),u pomoc je pristigao Banov stric,odnosno Etin brat.Zajedno udruzenim snagama sa svojim specijalnim aburame tehnikama poslali su bube od kojih se nindza nije mogao odbraniti.Bube su ga pogodile a on je samo pao na pod.Tada Ban krece od prevelike tuge da placa zbog majke i trci do nje,ona je u tom trenutku bila vec mrtva i tada krece ban da se dere na svog oca
-Tata,sto nisi branio majku,stooo?Kakav si ti to muskarac onda?
Kako je to rekao samo je izasao iz kuce kao mali sestogodisnjak i izasao pobegao iz kampa.Pre nego sto je otisao uzeo je jedan od poznatijih Aburame scrollova koji roditelji prebacuju sa kolena na koleno kada dete postane genin.U njemu se nalaze sve osnovne tehnike Aburame klana kao i par specijalnih.Ban svoju pustolovi napolju provodi kao skolu,naucio je dosta tehnika.Video je kako ovaj svet u stvari funkcionise.I najbitnije video je da nikad vise ne treba da gleda dok mu najblizi umiru.
Godine 187. PK
Posle silnog treninga na kom je naucio sve osnovne tehnike Aburame klana i povezivanje sa svojim zivotinjskim svetom,odlucio je da se vrati u svoj kamp u kom ce nastaviti ostatak zivota,raditi misije,upoznati mnogo prijatelja svojih godina,uciti jos mnogo toga slicnog.Ka povratku u kamp kao docek mogao je upoznati sada jednog od jacih shinobija u nasem kampu,Kaina,tada se i nisu bas kako treba sprijateljili.Odradili su neku malecni misiju dok je Ban bio zavezan za konopac i bio samo jedna od zrtava Kaina,ali na kraju je to sve ispalo kako treba i sada su oni dobri prijatelji.Ovo je kraj Banove pustolovine pre nego sto je postao Jounin koji je sada medju jacim Jouninima Konohe.
taj Ned Jun 17, 2018 11:32 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Atsukova prica:
180.godine PK....
Imao sam sest godina i iskreno se ne secam zivota pre toga.U tim godinama ja sam vec dobio svoj pogled na svet.Provalio sam da svuda u svetu vlada laz,prevara,nepostenje itd.To me je jako nerviralo i bilo je u vecim merama kod bogatih ljudi.Znam po svojim roditeljima i ostatku familije jer sam i sam bio burzujcic.Rodjen sam u glavnoj porodici Aburame klana sa cime i nisam nesto zadovoljan.Uvek me je nerviralo ophodjenje clanova glavne porodice prema clanovima istalih porodica.Otac mi se zove Akio Aburame i bio je ninja visokog ranka.Majka mi se zvala Arata i ona je bila domacica koja se nije trudila da postane ninja.Covek koga sam voleo,cenio i postovao bio je moj stric Eto Aburame.Imao je sina Bana sa kojim sam se mnogo igrao kada sam bio mali.
184.godine PK....
Imao sam deset godina i te godine su bile najvece mucenje za mene.Mesec dana posle mog desetog rodjendana saznao sam da mi majka boluje od teske i zarazne bolesti za koju ne postoji lek.Ona je umrla dva dana posle objave meni da je bolesna.Majcina smrt mi je tesko pala i to veoma.Sama pomisao da je vise nikada necu zagrliti je stvarala nesrecu i patnju u mom stomaku i idalje mi se to desava ponekad.Posle majcine smrti otac mi je postajao sve gori i gori.Oslanjao se previse na to da ima novca i da je clan glavne porodice.Poceo je da se opija,da se kurva,da pusi i svasta jos ponesto.To je nesto sto me je najvise nerviralo kod bogatasa,ali sam se ipak tesio sa time da i njemu nedostaje mama kao i meni.Jednom prilikom dok je bio pjan sasuo sam mu u facu da ga mrzim i da mrzim sto sam rodjen kao njegov sin.Tog dana sam pobegao iz kuce i nisam se vratio tri dana.Spavao sam na klupi i nisam zeleo iz principa da se vratim.Na kraju sam se vratio zato sto sam se setio da majka ne bi volela da se ponasam tako bez obzira na to sta tata radi.
190.godine PK....
Imao sam sesnaest godina i moj zivot je tada dobio olaksanje.Kada sam usao u pubertet bio sam sklon svadjama sa tatom.Uvek mi je obecavao da se nece napiti i onda kada dodje pijan kuci ja se izderem na njega i kazem mu sve sto imam.Iz mene su izlazile ogromne kolicine besa.Jednom prilikom kada je otac bio trezan posvadjali smo se.Tog puta me je izbacio iz kuce i postavio kao cuvara imanja u Konohagakuri.Tada sam doziveo olaksanje jer ga nisam gledao vise i svako sam vece legao miran u krevet.Ono sto me je cinilo nesrecnim jeste to da vise nisam vidjao ljude koje sam zapravo donekle i voleo(sem mog oca).Na imanje me je poslao sa 20 batlera koji ce me sluziti tamo o pomagati mi u ocuvanju imanja.
192.godine PK.....
Imam osamnaest godina i sluzim kao zastitnik Aburame imanja u selu Konohagakure.Upoznao sam svoju izgubljenu sestru Ginu koja ima nepodnosljivog decka Harukamija.Nasao sam ponekog prijatelja sa kojim se druzim.Podigao sam svoje ciljeve dalje od pukog cuvanja imanja.Kada malo ojacam pokusacu da pristupim policiji ili licnoj gardi kagea i tako ubiti dve muve jednim udarcem.Sacuvacu imanje,i uspecu da dodjem do svog cilja.
IZVINJAVAM SE ZA SVA SLOVA SA KVAKICAMA
taj Čet Jun 21, 2018 10:50 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ubistveni vic:
Mirno pretraživajući kuću u kojoj je prebivao tokom prošlog života, Joker je pronašao nešto interesantno.Njegovo mentalno stanje je bilo stabilno, tako da je mogao da se koncentriše neko vreme.Ta interesantna stvar je bila sveščica.Pola teksta je bilo precrtano i prepravljano, ali se moglo sve razumeti, sem naslova što je bilo razočaravajuće odmah u startu.Otvorio ju je i udubio se u nestala sećanja.

Knjiga:
Uvod

Ova knjiga je namenjena meni, i nikom više.Ovde ću napisati svoju svakodnevnicu, da bih u budućnosti imao neke predstave kako sam se razvijao.Već sada mi memorija iz mladosti nestaje polako, ne smem dozvoliti da se to od sada dešava.Pisaću direktno nakon nekog važnog dogadjaja, pokušati da opišem dogadjaj i da ispišem svoja osećanja tokom toga.Sve to u vidu neke knjige, nadam se da će na nešto da liči.
Prvo poglavlje

Nedavno sam sam našao mesto za život u ovom malom gradu, nalazim se u ćorsokaku jedne ulice gde su se naselili mnogi klošari i beskućnici.Uspeo sam da nekako saradjuje sa njima, i nalazim dovoljno novca tek toliko da se prehranim.To mi i ne predstavlja veliki problem, šta više dobijam veliki užitak u ovakvom smirenijem načinu života.Sve mi je jako čudno, ovaj grad je izolovan od drugih, vladaju drugačija pravila…Doduše moram da krijem svoje godine maskom i stalno nosim dugačak kaput da ne bi imao poslovne probleme, i uspeva mi donekle.Ovakav mir mi baš godi, i nadam se da mi se neće prekinuti…
Živeo sam tako par meseci, nakon čega su se počele dešavati čudne stvari.Tokom jedne takve predstave, veselje, kao neki praznik.Saznao sam da ovo selo ima neku vrstu religije, nešto izmedju katoličanstva i pravoslavlja.Zvali su to nova godina, ne znam kako se to piše, ali u suštini proslavljaju ponovno okretanje kalendara.Nisam uspeo da spavam, pa sam odlučio da popijem po koju sa njima.Najviše je forsirao konverzaciju samnom neki Bob, poznata pijanica i neradnik.U početku nisam bio raspoložen, ali vremenom sam se opustio i uživao u ovome.Čak sam pomislio da bi bilo lepo biti član ove religije.Osetio sam se kao nikad u životu, uspeo sam naći neku zajednicu kojoj ću da pripadam.Pred ponoć je počelo odbrojavanje, i tačno u ponoć svi su nazdravili.Svi sem jednog lika, koji se srušio na pod.To je bilo prilično čudno, ali niko nije posvetio previše pažnje.Tek nakon dva minuta, se čuo vrisak.Okrenuli su ga, i videli rupu u stomaku, iz koje je šikljala krv.Iskreno nisam znao kako da reagujem, video sam mnogo ubistava, ali ovi ljudi su mi delovali nekako drugačije.Zapravo sam brinuo za njih…Neka čudna osoba  je stajala na krovu obližnje kuće, i glasno se smejao, što je ubrzo je pridobilo pažnju od svih.I kad su već uplašeno počeli da mu se približavaju, nestao je.Nekako sam i ja pridobio tu pažnju, možda sam nesvesno nešto uradio.Od tog dana, sve je bilo drugačije.Osetio sam sve ovo poznatim, imao sam i strah i radoznalost.Moje emocije su mi teške za prenošenje na papir, ali stvarno je bilo unikatno.Nadao sam se da je sve ovo nepovezano.
Drugo poglavlje

Sačekao sam na neku veću promenu da se vratim pisanju, i desila se u svega par dana.U medjuvremenu sam našao nekog sličnog meni.Mojih godina i sličnih problema, nije bilo teško da se sprijateljimo.Ne znam, možda je on za mene onaj moderni pojam "najbolji prijatelj", ali znam da nisam previše informisan o njemu, čak mu ni ime ne znam.Božić, mislim da se tako zove ovaj praznik.Ove godine i nije bio baš veseo, svi su idalje bili smrknuti oko one jezive smrti.Tradiciju su ispoštovali, i započeli slavlje, prekinuo ih je sličan zvuk zlokobnog smeha.Moj prijatelj je do tada pričao samnom, i nakon što mi je odvukao pažnju smeh sam shvatio da mi je prijatelj nestao."Da li to on srlja u smrt, poginuo mu je ipak dobar prijatelj…", pomislio sam.Uz masovnu histeriju okoline, sam istrčao napolje.Nisam nikog našao…Samo sam našao veliku lokvu krvi, a od druga ni traga ni glasa.Poprilično uspaničen sam se vratio nazad.Ljudi su se pomalo smirili, a prijatelj je sedeo na svom mestu.Eksplozije i smeh su se ponovo naizmenično čule, i kad sam potrčao da vidim situaciju, shvatio sam da je još jedna osoba umrla.Više nisam znao šta treba da radim, okolina je počela da gubi kontrolu.Glava mi je eksplodirala.
Treće poglavlje
Novi praznik, ovaj put ne znam da mu izgovorim ime, tako da se neću ni truditi.Svi strepe od smeha, ako se čuje i danas, bojim se da će zajednica da propadne.Ali mnogo se više plašim misli, da je pravi ubica moj prijatelj.Jako se čudno ponaša, ali se čini da drugi ne daju tome mnogo pažnje.Uspeo sam da nadjem nasmejanog lika, delovao je kao da se stvorio niotkuda, ali sve vreme se samo šetkao.Moj drug je ostao zapričan tamo, i mogao sam sve vreme da čujem njegov glas.Bum, još dvoje se srušilo, od kojih je dvoje izvršilo samoubistvo, a treći je završio kao novogodišnji lik.Sad mi ništa nije jasno, ko stoji iza ovoga.
Četvrto poglavlje

Uskrs, vaskrs, šta već.Sve je bilo mirno već neko vreme, da li će upravo kriminal da vaskrsne.Postao sam odlučan, psihički sam vasrksnuo upravo ja izgleda, bar mislim.Napeto sam počeo da trčim okolo i da se šunjam.Prošla je opasnost, ali ja sam nastavio napetost.Počeo sam da ludim, i zamalo sam udavio usnulog čoveka.Nisam znao šta više oću od sebe.Duboko sam se razočarao u samog sebe.Pokušao sam da pričam sa prijateljem, on se tokom toga podmuklo smešio, činilo mi se da zna više od mene u ovome, a ja sam dušu ispustio da što više otkrijem.Dešavalo mi se mnogo loših stvari u životu, ali ovo me najviše psihički iscrpilo do sad.Duboko u ovim mislima, sam zaspao neznajući da je tiho umro još jedan moj prijatelj.
Peto poglavlje
Danas sam saznao za jedan zanimljiv podatak, ali na tragičan način.Danas mi je rodjendan, ako se to tako može reći.Pošto ne znam dan svog rodjendana, izabrao sam nasumično.Nisam planirao da slavim, častio sam pivom najboljeg druga i Boba.Nasmejani lik je ubio sve do zadnjeg člana naše zajednice.I od njih je napravio skulpturu, a stavio visoke ljude kao svećice.Znači rodjeni na isti dan, 14 godina…Nisam više mogao da izdržim, pustio sam to iz sebe, nogom sam šutnuo Boba i onesvestio ga da mi ne bi smetao.Zatim sam se glasno prodrao svom najboljem prijatelju."Znam da ti ovo radiš, čuo sam da postoje neke borbene magije, nikad u to nisam verovao, želeo sam da ne verujem, ali to je jedino objašnjenje", sam rekao približavajući se.On je odgovorio:"Heh, sigurno ne znaš baš ništa".Napao sam ga, udarao nasumično napred.nazad,levo,desno.Osećao sam se kao da bežim od nečega, bio sam siguran u to.Nisam više mogao da vidim više od silne krvi, samo sam napadao.Kad sam otvorio oči, našao sam svog najboljeg druga na zemlji, odavno mrtvog.Užasnuto sam se odmakao i krenuo da bežim.Kad sam se okrenuo, shvatio sam nešto jako bolno što će me pratiti do kraja života.Video sam to nasmejano lice, sa druge strane ogledala.Sve je polako dolazilo na svoje.Ko bi rekao, da imam takvu narav.Jedina osoba koja je znala za druga je pokojni drug.Sad se sećam, znam za chakre, znam za neke misteriozne tehnike, klonovi sealovi.To sve objasnjava.Ja sam nasmejani ludak, on je samo haotična verzija mene koja se ispoljava kad sve postane suviše mirno.Ne smem joj dozvoliti da ovlada.Izvadio sam nož, stavio ga pored sebe uzimajući svoju sveščicu i knjigu.Ostatak već znam.Ovaj život je samo jedan dobar i dugačak vic, i ako preživim, postaću komičar koji će ga pričati.

Jokeru je krenuo veliki osmeh na lice.Glasno je progovorio:"Stefke, kako sam se već zvao, ne znam kako si preživeo, ali si uradio odličnu stvar.Spasio si društvo, i naterao me da donesem odluku, svaka ti čast bićeš upamćen."
taj Pet Jun 22, 2018 12:45 am
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Skitnice, čekajte me, ja nemam gde :

Život u ovom mestu odvijao se uobičajeno, mirno i spokojno. Činilo mi se da je to još jedno dosadno naselje kroz koje moram proći ne bi li stigao do krajnje tačke moga puta. Ja sam i ranije viđao trgovce, zanatlije i vojnike koji održavaju mesto živim tako da opstaje za nove generacije. Kako to obično biva, većina omladine želelo je da pođe vrlo poznatom i utapkanom stazom. Surova mladost! - pomislio sam svaki put kada bih video nekoga s trakom ili obeležjem kampa. Izbegavao sam bilo kakav kontakt sa shinobijima, što zbog posla koji me je vodio dalje, što zbog moje netrpeljivosti prema njima.

Trudio sam se da se uklopim u sredinu, tako da sam morao imati mesto za stolom gde se skupljaju ljudi - u kafani, naravno. Ovih mesec dana planirao sam provesti u alkoholisanom stanju, u najmanju ruku, čadeći svoja pluća i kockajući se dok ne ostavim sav novac u ovom prokletom mestu. U tom trenutku nalazio sam se u ćošku, za stolom sa trojicom okorelih kockara. Nesrećna Milica nije stizala da menja pepeljare koje smo punili svakim završetkom partije. Alkohol se osećao u vazduhu, a svoje tragove ostavljao je po masnim kariranim stolnjacima. Činilo mi se da smo mi najgori od svih po tom pitanju. Bilo je pitanje vremena kada će nas isterati odatle.

Radenko, iliti Crni Rale, kako su ga zvali ovde, preznojavao se gledajući u karte pred sobom. Pretpostavljam da mu žena i deca nisu bili ni na kraj pameti. A i kako da budu? U tome nema zabave. Samo obaveza. Biće da je ovo poslednja partija u njegovom životu. Ja sam ovde došao sa namerom da se istrošim i zabavim, a svi su mi izgledi da će se kolo sreće okrenuti. Ili sam bar odavao takav utisak drugima.

-Govori, Rale. Šta ćemo? Prazan džep, a? Nemaš baš mnogo izbora. Gle, bre. ‘Ajmo ovako. Ako sledeći krug dobiješ, vraćam ti sve. Ako izgubiš, eh… Ja dobijam tvoj život.

Znao sam da neće biti potrebno mnogo vremena da donese odluku. Taj bolesni kockarski um tražio je još. Hoće rizik, da se okuša. Možda dobije, a? Kakav paćenik. Pomislio sam da sam, što se kaže, rđav čovek. Ko normalan uzima život iz zabave? Nisam želeo da se bakćem s moralnim dilemama, cilj mi je bio jasan, ali na trenutak sam se ipak zamislio.

-Neka bude.  

Ravnog tona i s neobičnom lakoćom, izgovorio je te reči. Nasmešio sam se. I on je. Neizvesnost, ubrzano kucanje srca, znoj koji se sliva niz čelo. Oči izbečene, dim koji se pretvara u oblak za trenutak. Drhtaj ruku odavao je njegov izraz duše. Uplašen, a neustrašiv. Ja bih radije rekao najprostije - glup. Ne postoje ovde nikakvi junaci, niti priča o hrabrosti.

Možete i sami pogoditi šta se desilo. Rojal. Uspeo je. Vratio se jedan korak unazad. Laknulo je svima za stolom. Nemi posmatrači, o, ti jadni ljudi. Ustao sam i pružio mu ruku, čestitajući mu. Rale me je posmatrao kao boga koji mu je pružio još jedan život, priliku da nastavi dalje, ili pak da krene ispočetka.

To veče završilo se srećno za sve. Ja sam imao kod sebe još polovinu novca koji sam poneo sa sobom. Moj prijatelj, jež po imenu Makoto, izvukao se iz mog ruksaka i zatražio hranu. Skoro da sam i zaboravio na njega. Nekoliko jagodica, i on je bio zadovoljan.

Sutradan sam opet otišao tamo. Ovoga puta sedeo sam sam, za šankom. Rale nije bio tu, valjda se opametio, mislio sam s podsmehom. Pripalio sam cigaretu i uvukao dugačak dim. Karte su stajale sa moje desne strane, mameći gladne oči željne igre. Pročulo se po mestu da je bilo opakih partija sinoć, pa se, naizgled, društvo smirilo. Milica je i sada bila fina prema meni. Sipala mi je viski svaki put kada bi piće iz čaše nestalo. A ja, sedeći sam, čekao sam. Novu žrtvu? Ne. Čekao sam da prođe vreme.

Posao koji sam doneo sa sobom morao se završiti danas. Poslednji dan u ovom dosadnom naselju. Gadili su mi se svi ti namazani vojnici koji šatro nešto rade i brane. Trgovac po imenu Kuki napunio mi je torbu do kraja raznovrsnom hranom i pićem. I dalje sam imao novca. Tu i tamo, dobijao sam manje svote u kafani. Izbacili su me jedno pet puta jer sam opelješio neke ljude, no sve je to bilo u granicama normale. Ravna linija koja je bila prisutna u ovom mestu, u ljudima uopšte, nervirala me je. Ako do sad nisam to učinio, sada ću morati.

Ponovo kafana. Rale, kockari, dim, alkohol i ja. Vrtimo li se to u krug? Je li ovo sad ono vreme kada ja njega zavrnem i uzmem mu sve? Ili onaj njegov bezvredan život? Nikako. Spremio sam ga. Partija, jedna za drugom, stižemo do istog onog mesta sa početka priče. Samo, ovaj put gubi. Smejemo se obojica, jer on zna da sam se šalio. Ne mogu ga ubiti niti tražiti to od njega. Izlazimo zajedno iz kafane, ne znajući za sebe a ni za druge. Pa dobro bre, šta ima zanimljivo u tome da dve pijane letve hodaju ulicom? Stajemo kod kapije. Odmakli smo podosta. Žive duše oko nas nema. Jedino što se čuje jeste huk sove. I to onaj piskav, koji te tera da je ućutkaš za svagda.

-’Ej bre, pa vidi na šta ličimo. Uroljali smo se, a eto nas sad ovde. Šta će reći tvoji kod kuće kad te vide? De, dođi ‘vamo da te udostojim.

Rale, kao svoj, napravio je nekoliko krivudavih koraka ka meni. Uhvatio sam ga za ramena, gledajući ga pravo u oči.

-Od danas ti više nisi ti. Nemaš ime ni prezime, porodicu ni dom. Ti nisi čovek, a ni greška. Ti si moj produžetak.

Rale, jadan i zbunjen, gledao me je u neverici. Mislio je da baljezgam tek tako, i na njegovom licu ozario se osmeh, onako dečiji. I sebi sam bio smešan izgovorivši poslednju rečenicu. Ko sam ja? Nikom se nisam predstavio do sad. Prislonio sam svoje usne na njegove, a on, ne znajući šta ga je snašlo, sklopio je oči i verovatno zamišljao udoban krevet i svoju ženicu. Dao sam mu seme nade, seme zla. Ono što na kraju ostane kada čovek izgubi sve.


,,Trgovac koji je mesec dana proveo u mom mestu posećujući kafanu svakodnevno sinoć je nestao. Ne znam šta mi se desilo juče, kažu mi moji da sam se olešio kao balvan i otišao s njim negde. Ne sećam se baš, ali sam našao nešto u mom džepu. Neka amajlija, šta li je.
*
*
*
*
*
*
Počeo sam redovno da se kockam i da dobijam. Za sada imam tri kuće u posedu, deset obora sa svinjama(nerastima) i ko zna koliko para. Onu amajliju sam bacio u reku, neka bezvredna tričarija najverovatnije.
*
*
*
*
*
*
Trojica budala se danas ubilo jer je izgubilo. Jbg, život je surov.”






Always and forever
taj Pet Jun 22, 2018 9:07 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Krv, znoj i suze:

Inserti iz memoara Daruky Hikashi.
Kap po kap i čaša se prelila...

KRV
Stajao je tamo prekriven krvlju, ali ne svojom. Jedan pogled bio je dovoljan da shvatim sve. Na licu mu se jasno ocrtavao osmeh koji mi je davao doznanja da se njegova savest odavno prestala boriti sa žeđu, a njegovo telo se hranilo patnjom. Pogled ovog krvoločnog predatora je ledio krv u žilama odmetnute dece. Jesenje lišće padalo je zajedno sa njihovim beživotnim telima. Zašto li sam i krenula na tu misiju? Zašto li si ti krenuo Makishima? Bila sam očajna i osećala sam se bespomoćno, ali sam ipak morala uraditi nešto kako bi ovo ludilo prestalo. Na samom kraju sam ja završila u lokvi krvi. On se samo poigravao sa mnom, ne samo sa mojim telom, već i umom! Počela sam da se privikavam na to, međutim prestalo je. Lovac je postao nečiji plen. Ostao je gorki ukus olakšanja, ne zato što mi je bio rođak, već zato što je ipak umeo nekoga da voli. Nakon trule jeseni uvek zavlada zima.

ZNOJ
Jedan mladić iz obližnje ulice bio je dobro poznat po svojoj marljivosti i darežljivosti. Doduše, nije imao roditelje i odrastao je uz svog deku. Živeli su u maloj i trošnoj kući. Njegov deka je preminuo nedugo nakon što je mladić pronašao posao. Radio je u jednoj kafani na kraju sela. Trudio se da svoje mušterije usluži kako dolikuje i uvek bi uspevao u tome. Plata nije bila velika, ali je ipak nastavljao raditi kako bi prikupio novac i jednoga dana obezbedio sebi novi dom. Potrebno je bilo mnogo strpljenja i veštine kako bi uspeo. Naime, jedne julske vrele noći nedaleko od kafane okupio se sa prijateljima gde je upoznao moju rođaku. Ona lepa, a on naivan... Rekoh ja njemu da je ona sotona lično, ali kako oči jednog zaljubljenog mladića mogu istinu da vide? Sledeće večeri beše neko ilegalno kockanje u kafani. Ugleda on ogrlicu od belog žada i odluči da će da je osvoji za nju. S obzirom da nije znao ništa, nije prošlo mnogo pre nego što je prokockao kuću. Pošto je već ušao u taj nečastivi krug i shvatio da će tako i njegov novac nestati, trampio se tim novcem za ogrlicu. Da stvar bude još gora, kafana se zatvorila, a rođaka... On ga je odbila i ogrlicu bacila u prašinu, pred njegove noge. Svoj život je krvavim znojem izgradio poput kule od karata, koja se nedugo zatim srušila. Više mu ništa nije preostalo do one prašnjave ogrlice.

SUZE
Želja ne beše dovoljno jaka da spreči mladića da ode na svoju prvu misiju. Jedna mlada devojka stezajući mu ruku nije mu dopuštala da ode. On ju je tešio da će biti sve u redu, jer mu je rečeno da je to dosta laka misija i nadređeni će mu pomoći. Tad ona zaplaka i priznade mu šta oseća prema njemu, a on joj obrisa suze i poljubi je. To je bio njihov prvi i poslednji poljubac, njegova prva i poslednja misija. Šta se desilo sa njom stvarno nisam znala do trenutka kada sam je videla na kapiji kako prinosi cveće. Shvatila sam da je previše nepristojno da nastavim da je posmatram, pa sam otišla. Čula sam glasine da je nastavila svaki dan da donosi cveće, ali više se nisam mešala u tu priču. Nikada nisam ni pitala šta se njemu stvarno desilo, možda sam se samo plašila odgovora, iako sam duboko u sebi znala istinu. Ostao je samo broj na papiru poginulih ninži, još jedan leš na mestu gde grobovi niču poput drveća, a nekome je nekada bio sve. Okrutan je ovaj nindža svet, zar ne? Verujem da i ti misliš tako dragi čitaoče. Ne znam ko si niti zašto čitaš ovo, ali verujem da si barem jednom u životu iskreno zaplakao. Zato hajde da se zajedno napijemo našim suzama.

Određeni događaji i scene kojima osoba prisustvuje umeju da utiču na psihu, pa čak i samu ličnost te osobe. Daruky je jedna od žrtava takve progresije. Naviknuta na smrt i sama je postala hladnija i odbojnija prema drugima, kao da je još uvek ostala zarobljena u ledu kojim ju je obavio Makishima, čekajući da neko otopi taj led i izvuče je odatle.



♡°•○♡○•°♡

~A soul without kindness is like a garden without plants and flowers~

taj Pet Jun 22, 2018 10:47 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Skraćene misli o strukturi shinobi društva:

Priča, mada nije priča, je ispisana u formi seminarskog rada, zato je podeljena u ovakve spoilere, cilj nije da bude preterano zanimljiva već kao originalna, mada sam i u tome omašio (poslednja 2 sata contesta ftw)
Naslovna strana:





 
Seminarski rad
 
Skraćene misli o strukturi shinobi društva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Konohagakure, 192 PK




Uvod:

Uvod
 
Shinobi svet, iako je za većinu nas iz bivših kampova Yamiyo i Shinrai, trenutno ujedinjenih u Konohagakure jedini koji znamo, je vrlo slabo istražen. Ne govorim o načinu na koji žive, njihovim motivacijama i željama, to sve ću, koliko god je to moguće, ostaviti po strani u ovom radu, umesto toga fokusirajući se na strukturu samog sela.
Kao idejnu i metodološku osnovu uzeću razne skripte i knjige iz arhive, reči starijih i mudrijih,, iako nisu potpuno vezane za ovu temu, nikada nisu na odmet, kao i statističke podatke iz Seoskog zavoda za statistiku Konohagakurea (SZSK). Poslednji izvor iz kog će ovaj rad crpeti jesu razgovori sa stanovnicima Konohe, kako shinobijima, tako i civilima, na koje se često zaboravlja u bilo kakvoj diskusiji tipski sličnoj ovoj.
 

Stratifikacija u Konohagakureu:


Stratifikacija u Konohagakureu
 
Stratifikacija, ili jednostavnije rečeno podela ljudi na slojeve, gde je jedan sloj jasno iznad drugog je sistem koji postoji u svakom društvu, osim možda onim najprimitivnijim, gde mali broj članova, kao i život u komunama tako nešto ne dozvoljava. Da li je stratifikacija sistem koji dozvoljava sposobnijima da dođu na položaje koji zahtevaju veće umeće, ili samo otežava pripadnicima nižih slojeva da napreduju za ovaj rad nije preterano bitno, ono što jeste bitno doduše, je po kojim se kriterijumima stratifikacija vrši, i na koje se slojeve društvo uopšte deli.
Mnoštvo autora koji su o sličnim temama pričali pre mene kao primarnu vrstu stratifikacije uzeli su klasnu, odnosno stratifikaciju po ekonomskom položaju, i mada se u popunosti slažem da je ovo poprilično bitno, ne objašnjava zašto neki shinobi koji zarađuju manje nego veći zemljoposednici, ili vlasnici većih firmi, opet imaju bolji položaj unutar društva. Odgovor na ovu dilemu jeste uvođenje još jednog kriterijuma stratifikacije, stratifikacija po ugledu ili staleška stratifikacija.
Nije nikakva tajna da shinobi uživaju neizmerno veći ugled nego civili, da bi ovu činjenicu potvrdili ne moramo gledati dalje od toga ko vodi selo, na tom mestu je, i uvek će biti shinobi. Dakle sama činjenica da je osoba shinobi ga na nasoj staleškoj listi stavlja iznad većine civila, naravno bitno je naznačiti da neko ko je na primer genin nema veći ugled od većih zemljoposednika, ali većina ninji brzo preraste taj period genina.Ninja rankovi su zapravo, za ovu stalešku stratifikaciju i više nego značajni, pošto nam dozvoljavaju da društvo podelimo u četiri staleža. Genini, kojima korespondiraju po ugledu sitni zemljoposednici, zanatlije, manuelni radnici, odnosno stalež niskog ugleda. Chunini sa kojima su u grupi kvalifikovani radnici, vlasnici manjih firmi, stalež srednjeg ugleda. Jonini, kojima odgovaraju veći zemljoposednici, visokokvalifikovani radnici, istraživači, stalež visokog ugleda i za kraj S jonini, čijem staležu pripadaju veliki zemljoposednici, vlasnici velikih firmi, stalež najvišeg ugleda.
U klasnoj podeli shinobi takođe stoje poprilično visoko, zbog njihove mogućnosti da novac prikupljaju od raznih misija, kao i usluga koje mogu učiniti više rangiranim članovima društva usled svojih sposobnosti. Ovde je slika malo drugačija od staleške pošto genini uglavnom mogu zaraditi više od najnižeg sloja civila, kao i zbog toga što je njihovo napredovanje znatno lakše. Ako društvo podelimo u četiri klase, radničku, staru srednju, novu srednju i višu, najniži shinobi spao bi u novu srednju. Radnička klasa je po sebi poprilično jasna, pretežno sastavljena od ljudi koji nemaju ni specijalno obrazovanje niti veće posede, stara srednja je sa posedom a bez obrazovanja, nova srednja obrnuto, i viša poseduje i obrazovanje i posed, u višu bi spali S Jonini i Jonini, pošto uglavnom kada dođu dotle imaju dovoljno resursa da sebi obezbede posed, a u novu srednju ostala dva ranka.
Ali čemu sve ovo, čemu deljenje društva po nekim izmišljenim kriterijumima? Odgovor na ovo je prost, kada uvedemo ovakvu podelu možemo lakše pogledati odnose između njih. U našem selu postoji skoro hijerarhijski sistem, gde viši slojevi zadaju komande nižima, a niži im obezbeđuju dovoljnu energiju za rad, tako, retko će se desiti da chunin ne poslusa jonina, i to može nositi svoje posledice sve dok je zahtev jonina u granicama normale. Propratni efekat je to da jonin ima više vremena za svoje, uglavnom važnije zadatke, bili to trening, misija, sastanak ili papirologija.
Većina shinobija jeste zadovoljno ovakvim sistemom, možemo videti da funkcioniše i da se retko ko buni, što je čudno sa obzirom da se neki pojedinci tako jednostavno rangiraju ispod ostalih, iako ne moraju biti manje sposobni niti manje vredni za selo, odgovor na pitanje zašto se niko ne buni je prost, vladari su iskrojali koliko prost toliko i podmukao sistem koji ćemo nazvati hegemonijski sistem.



Hegemonija u Konohagakureu:

Hegemonija u Konohagakureu
 
Da bi uvideli šta je hegemonijski sistem, kao i zašto on funkcioniše, pre svega je potrebno definisati ga. Hegemonija je društveni sistem, gde viša klasa upravlja nižom, a niža se ne buni zato što sve funkcioniše. Ovo se dešava zbog kombinacije tri faktora: prividne slobode, kulturne urodjenosti i pravljenja kompromisa.
Prividna sloboda je najbitniji, a možda i najpodmukliji način na koji se vrši upravljanje masom, može se lako opisati preko primera. Učitelljica na akademiji kaže učeniku, biraj, da li želiš da odgovaraš o projektilnim oružijima ili o ninjutsuu, učenik bira ninjutsu pošto je to bolje naučio, srećan je što je imao izbor koje će pitanje da odgovara. Ali postoji jedan mali problem, nije imao pravu slobodu izbora, koja bi se jedino ostvarila tako što mu učiteljica kaže pričaj koje god pitanje znaš. Tako i shinobi, prilikom izbora misija, kao i civili pri izboru zanimanja, nemaju pravu slobodu.
Kulturna urodjenost je sledeći deo funkcionisanja hegemonije, i mnogo je prostija od prividne slobode, to je jednostavna činjenica da vladari su raznim metodama manipulacije uspeli da u samu kulturu naroda usade ovu podelu, do granice kada ljudi misle da je dobra.
I za kraj pravljenje kompromisa, poslednji deo koji vezuje ostala dva zajedno i čini ih maltene neoborivim, vlast sela nikada neće uraditi nešto toliko nebulozno zbog čega bi se ostatak sela mogao pobuniti, umesto toga praviće male ustupke u korist meštana, ali ovi ustupci nikada neće biti toliko drastični da ugroze njihovu vlast, ili da omoguće nekom drugom da ih smeni.
Dakle, iz pređašnjeg možemo uvideti da je hegemonija po svojoj prirodi jako uticajna, a sa druge strane skoro nevidljiva, u tom smislu, ne možemo očekivati smenu vlasti, niti bilo kakvu društvenu promenu bez toga da se narod nekom spoljašnjom silom osvesti.
Ostala je još jedna stvar koja nije razrađena, ko u stvari u društvu uživa u povlasticama hegemonijskog sistema? Da li svaki rank uživa povlastice nad nižima od sebe? Ne. Istina je da u našem društvu jedino Kage, i njemu najbliži saradnici uživaju u ovom sistemu, tako što imaju za sebe oligarhijski sistem, za koji većina smatra da je aristokratski, doživotna vladavina, kao i najveći ugled i ekonomska moć u selu, tolika da kage nije ni pomenut pri staleškoj i klasnoj podeli, pošto je toliko iznad svih ostalih da ni nema smisla porediti ih.

Zaključci:

Zaključci
 
Retko ko može da ospori činjenicu da je život u Konohagakureu zadovoljavajuć, većina ima dovoljno da prehrani porodicu, sigurnost sela je na zadovoljavajućem nivou, i većina meštana nema većih problema, samim time postavlja se pitanje zašto je uopšte bitno kakav je sistem u Konohagakureu? Postoji više razloga zašto je bitno, prvi je budućnost, iako je sada hegemonijski sistem relativno blag, mogao bi se vrlo lako pretvoriti u diktaturu, bez toga da mnogi primete, nakon toga sledi i logičan argument, da ne bi trebalo da iko dominira bilo kime drugim, da bi svi u društvu trebalo biti pretežno jednaki, treći i poslednji razlog jeste utkanost u kulturu, što je već pomenuto. Kako je ovaj sistem utkan u kulturu mnogi ga ni ne primećuju, što dovodi do zaključka da se i sa mnogim drugim stvarima može uraditi isto, šta bi se desilo da kage uvede jače poreze, kroz par godina bi to postala normala.
Još jedan problem sa ovime jeste što su i mnoge druge stvari utkane u kulturu na isti način, na primer rodni odnosi u Konohagakureu, koji zauzimaju poprilično partrijarhalnu formu. Takođe se pažnja mora posvetiti i nacionalističkoj tenziji između pripadnika bivših kampova. Svakoj od ovih tema bi se moglo posvetiti jedno istraživanje, i detaljna analiza, pa čak i sam koncept hegemonije, i njena šteta je jedva zagrebana u ovom radu, no, ponestaje mi mastila pa bih ovde morao da ga privedem kraju.
Za bilo koga ko ovo pročita, nadam se da ćete, slagali se ili ne, makar malo otvoriti oči i početi da primećujete stvari na koje sam skrenuo pažnju, ako ne, sistem vas može progutati i ispljunuti, napravivši od vas poslušnog pijuna.

taj Sub Jun 23, 2018 1:14 am
avatar
Admin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Spring Contest završen. Rezultati će biti objavljeni uskoro.
taj Čet Jun 28, 2018 7:14 pm
avatar
Admin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ovde napišite kome dajete glas.
taj Čet Jun 28, 2018 7:18 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Moj glas ide za DARUKY HIKASHI

// Samo jako Bakooooo ! //


Pasivne : :


#card652

#card466

#card621

#card600

:| ♤ |:


Harukami Theme Song:










~Only when you kill me means you've won~

taj Čet Jun 28, 2018 7:19 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Pa posto ne moze se glasa za dve osobe kao sto su miv i saruky ja glasam naravno za daruky :3
taj Čet Jun 28, 2018 7:28 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Senshua.


Always and forever


Poslednji izmenio Rei dana Čet Jun 28, 2018 7:34 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
taj Čet Jun 28, 2018 7:30 pm
avatar
Lord
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Moj glas ide Daruky Hikashi.



⚚ ⚚ ⚚ ⚚ ⚚ ⚚ ⚚:

#card96 #card785


The world is a dangerous place to live, not because of the people who are evil,
but because of the people who don't do anything about it.
taj Čet Jun 28, 2018 7:31 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Jokera


What exactly is the end? The end. The end. The end.
I've seen the end over and over. What is the end?
taj Čet Jun 28, 2018 7:32 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Za Senshu-a
taj Čet Jun 28, 2018 8:14 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Daruky
taj Čet Jun 28, 2018 8:15 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Rei


Laws exist only for those who cannot live without clinging to them.

...:

#card671 #card750 #card256 #card684 #card652
taj Čet Jun 28, 2018 8:27 pm
avatar
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Daruky Hikashi






:Theme:

Gurren Lagan

ROW ROW FIGHT THE POWWA!









The one path you chose for yourself, is the truth of your universe.


taj Čet Jun 28, 2018 8:36 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Miv-a, efekat deluje!
taj Čet Jun 28, 2018 9:32 pm
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Moj glas ide Daruky
taj Čet Jun 28, 2018 10:11 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Glasam za Senshu-a
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu