Naruto Ninja Way

2018

Powered by Forumotion.

NNW
Login
Register

Ostrvo Hou

taj Ned Maj 13, 2018 2:43 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ostrvo koje naseljavaju Kainovi summoni. Nalazi se 20 oblasti od Hyoga pristaništa. Ostrvo je neistraženo, što je razlog njegovog zaraslog izgleda. Ovde se isto nalazi jedna od kopija summon ugovora sa majmunima. Ostrvo se bukvalno nalazi u nedođiji tako da je njegovu tačnu lokaciju nemoguće odrediti.


taj Ned Maj 13, 2018 5:08 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Sedeo je na palubi broda, sa glavom koja viri između dve šipke, gledajući horizont i sunce koje zalazi. Prošlo je već mesec dana od kad je bacio svoj život u nepoznato. Kopno nije video od kad je napustio pristanište, izuzev par minijaturnih ali se nije bakćao sa njima. Sa njim na brodu se nalazila Okuda, jedan od majmuna specijalizovanih u medicinu. Kain je bio bolestan, bio je neuhranjen zbog loše procene o količini kada ju je kupovao. Mišići su mu se smanjivali a telo sušilo poput grane, od ljuljanja broda dobio je morsku bolest i mučninu, te mu je u ovom trenutku trebala ozbiljna medicinska pomoć. Okuda nije bila skroz obučena, ali je znala osnove medicinskog ninjutsua i pomagala mu je da ublaži simptome. Ostajala je sa njim na brodu skoro celu polovinu puta, jadničku se nije ni čakra mogla vraćati i kanali su mu odumirali od fizičke nespremnosti. Miris slanog i zdravog vazduha mu se već smučio. U slobodno vreme sedeo bi na palubi, kao i sad i razmišljao o životu nazad u Shinrai kampu i Konohi. Kako je ona Daruki, šta radi? Nije se čuo sa njom par godina od onog incidenta, gde je pobegla glavom bez brade u nepoznato. Razmišljao je i o ostalim šinobijima, da li su se oni brinuli o Kainu uopšte, dal ih je bilo briga? Svakako je imao planove da se vrati ali u ovom stanju nije znao dal će dočekati sledeći dan. Okuda je samo sedela iza njega sa planovima prislonjenim na njegova leđa, pokušavajući da ga koliko toliko vrati u život. Ustao je sa palube i pošao u sladište gde je uzeo poslednju porciju hrane, jednu jabuku. Krenula je već da se raspada od vrućine, ali šta, hrana je hrana. Izašao je iz skladišta i pogledao opet u horizont, gde se počela iscrtavati siva silueta kopna. Protrljao je oči, al silueta mu se nije sklanjala iz vidika, pomislio je da ga je uhvatila fatamorgana, ali izgleda u ovom slučaju to nije bilo tako. Pogledao je u Okudu, tresao se i uperio prst u ostrvo..

"Jel vidiš to što ja vidim? Da li je to~"

Okuda mu je nepristojno prekinula rečenicu, nastavljajući:

"Jeste, a vi gospodine trebali bi da se odmarate dok ne stignemo tamo, što će biti za pola sata-sat najkasnije. Sedi kako bi nastavila sa terapijom."

Zvučala je malo drsko ali duboko ona je mnogo brinula o Kainu, Pratio je njene instrukcije dok brod konačno nije stigao do obale, gde su se mirno iskrcali i nastavili duboko u džunglu
taj Ned Maj 13, 2018 8:38 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Kada su stigli sunce je već virilo ispod horizonta. Njegovi narandzasti snopovi su osvetljivali površinu neprobojne džungle u koju se se uputili Okuda i Kain. Ovaj deo prašume je Okuda izgleda poznavala dobro, zato što je bez problema prolazila dok se Kain uplitao iz jedne lijane u drugu. Put se sve više sužavao zbog gustine drveća, a visina papratnih biljki se povećavala iz oblasti u oblast. Dostizale su čak do dva metra, a on se probijao kroz njih slepo. Prošli su papratni deo, gde su ih dočekale krvoločne crvene oči, na nekih 5 metara od njih, režeći. Okuda je samo dojurila do njih sa srećnim tonom:

"Oče!"

Skočila je i zagrlila Ogu, koji je bio jedan od Kainovih najjačih summona. Uz Ogu se našlo više majmuna, iščekivajući da saznaju ko im je to došao u posetu. Bio je nervozan već, bilo mu je malo neprijatno zbog načina na koji su dočekani i same pomisli da li je uopšte poziv od Oge bio validan, ali stariji majmun mu se osmehnuo i promumlao:

"Za mnom, Kaine."


Kroz malo strožiji glas je rekao to pred njegovim "plemenom", ipak morao je da održi neku reputaciju ako ništa. Nisu daleko šetali, njihovo utvrđenje, tj mesto gde su živeli se nalazilo na dva minuta od guste prašume. Kuće su bile razbacane po šumi, ali ih je spajao jedan kameni putić. Očekivao je da će spavati po granju dok je ovde, ali sam prizor koliko je uređeno mesto mu je porušio sva očekivanja. Mesto je bilo slabo osvetljeno ali sasvim dovoljno da bi se moglo uživati. Oga ga je ispratio zajedno sa Okudom do njegove kućice gde će spavati.

"Sutra ću doći po tebe popodne, do tad se dobro odmori kako bi povratio energiju i budi spreman da upoznaš ostale članove. Vidimo se, Kaine."

Klimnuo je glavom i ušao u njegove male odaje, gde ga je čekala hrana i udoban krevet. Zario je svoje očnjake u tropsko voće i ubrzo završio svoj obrok. Legao je da spava.

taj Pon Maj 14, 2018 1:20 am
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nakon 12 sati spokojnog spavanja, Kain se probudio uz divlje zvukove prašume. "Selo" je već uveliko bilo budno, a on lenština slaba već ko zna koliko dugo lenčari. Bio je pomalo ošamućen od izliva energije koji je pridobio zbog dugog sna. Pogledao je kroz mali prozor gde nije mogao da uoči sunce zato što je već bilo daleko iznad njega. Podne je. Izašao je iz kuće, prateći put dublje u džunglu. Usput su se mogli uočiti radoznali majmuni, davali su neki čudan pogled strancu koji je tek pristigao, kao da nikada nisu videli ljudsko biće. Putić se sve više širio dok nije delovao na ulicu, koja je nastavljala sa proširivanjem sve do ogromnog vodopada koje je predstavljalo neku vrstu trga, mesta za okupljanje i sastanke njihovih starešina. Uz njega se pridružio Oga, koji mu je krenuo objašnjavati o njihovom malom prebivalištu i njegovom stanovništvu. Mesto je ako ćemo realno bilo raj, kako za Kaina tako i za njih, ali geografski položaj i nedostatak transporta im je svelo njihov raj na zatvor, gde se nisu mogli udaljiti od njega bez obzira na uslove. Nisu poznavali neku tehnologiju koju su ljudi posedovali, tako da su ostali zarobljeni na njime. Našli su privremen način za njihovo "zatočeništvo" tako što su namestili ugovor koji bi ih prizivao sa ovog ostrva na raznolika mesta svugde po svetu, iako nisu znali šta ih čeka daleko ispod horizonta. Vreme je prolazilo a oni su se polako razvijali, tehnološki i fizički. Uspeli su da ovladaju raznim tehnikama visokog nivoa poput barrier & seal, taijitsua, medical i ostalim. Oga je zapravo imao na umu nešto drugo što se tiče Kainovog putovanja, ali to je hteo otkriti tek kasnije. Kada smo stigli do vodopada, Oga je urliknuo i sazvao veliki broj stanovnika koji su ponosno gledali svog vođu i Kaina. Napravili su nekakav ćopav polukrug i smirili se kako bi saslušali vođu. Kaina je bilo sramota, čovek izašao ispred naroda u crnoj majici kratkih rukava i šorcu, sav onako pljav i lepljiv od prašine i znoja, ukratko raspad sistema. Oga je krenuo sa govorom.

"Draga moja braćo i sestre, danas sam vas okupio ovde radi upoznavanja sa jednim šinobijem koji je, ponosno da vam kažem, naš. Ovo je šinobi koji je prvi potpisao ugovor sa nama, koji nam je dao priliku da osetimo kakav je život van ove kletve i koji nas je danas blagoslovio njegovim prisustvom. Putovao je ovde dugo, put mu je bio mučan i naporan, ali se izborio sa njime samo kako bi došao da nas poseti, da vidi naš način života i da bi nešto naučio od nas. Znam da ste svi mirni i da nema velikih konfikta u našem narodu, ali želeo bi da vam dam do znanja da prema našem gostu želim da se ponašate kao što se ponašate jedni prema drugima, sa poštovanjem."

Prvi put je Kain čuo Ogu kako bez problema priča, uglavnom mu se rečenica sastoji od 2/3 mrmljanja i 1/3 razumljivog sadržaja, videlo se da je Kainov put i samo prisustvo uspelo da pojača poštovanje kod starog majmuna. Iako je ovde bio svega pola dana, već se osećao kao kod kuće. Ostali majmuni su nastavili sa svojim obavezama, a Oga je povukao Kaina za rukav i nastavio sa njim niz put koji se odvaja od okupljanja.

"Veruj mi, nisam očekivao da si ozbiljno shvatio i planirao posetu ovom ostrvu, ali drago mi je što si došao."

Rekao je poglavica kroz osmeh.

"Mislim da se ovako dobro nisam osećao već mesecima, pa možda čak i godinama. Sam put mi je pokazao koliko sam zapravo jak, zapravo ne, vi svi kolektivno ste to uradili."

"Imaš sreće što si živ, jedan pogrešan povetarac i jedro bi te povelo negde još dalje.. A tu je i ona moja luda ćera, Okuda bila. Da si zapravo uspeo bez nje da dođeš na ostrvo, mislim da od boleština ne bi ustajao mesec dana. Uostalom kako se sad osećaš, dal ti se smirila temperatura i stomak?"

"Odlično sam od kad sam stigao na kopno, hvala na pitanju."


"Uostalom naravno da nisi mislio da sam te zvao ovde turistički ili slično. Verujem da ćeš naučiti mnogo od nas, ali želim i ja od tebe nešto. Na ovom ostrvu negde, nalazi se moj sin, zove se Enma. On je jedan od čuda ovog našeg mesta. Uspeo je da savlada većinu osnovnih tehnika a tad nije ni imao punih 9 godina. Njegova specijalnost su iluzije i razni prikazi kojim nikada nismo uspeli da ovladamo. Konstantno sam trenira i ne vraća se selu maltene mesecima, a kad nas poseti dođe na koji dan. Želeo bih da ga nađeš i da treniraš sa njim, verujem da možete naučiti mnogo štošta međusobno. Uostalom mi stariji smo već hrpa kostiju, nemamo šta novo više da učimo, stare koke kako bi se reklo."

Kain je klimnuo glavom, potvrdivši Ogino "naređenje". Nastavili su sa čavljanjem o oba sveta nekoliko sati, kako su krenuli mogli su i danima. Nakon rastanka Kain se prvo okupao i uredio, a zatim spremio stvari za kratak obilazak po ostrvu. Željno je iščekivao momenat kada će upoznati novog majmuna, koji je, po rečima Oge, jači i od njega samog. Mrak je već uveliko pao a Kain je zaspao.


taj Pon Maj 14, 2018 5:03 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

"Shhh! Smirite se, gost spava!"

Je bila rečenica sa kojom se probudio sledeći dan. Protrljao je oči, pokušavajući da se oslobodi umora koji ga je još držao u šaci. Napolju se čula igra majmunčića i tiho grđenje kako ne bi trebali da prave buku u ovo doba dana. Izašao je iz kuće i pozdravio meštane sa poklonom glave, a zatim pogledao u visoke krošnje, pokušavajući da locira vrelo letnje sunce. Ogromno palmino lišće mu je zaklanjalo pogled, ali je mogao da razozna dan gledajući u senke. Otprilike je bilo oko 9 ujutru, tačno neko vreme u koje bi se Kain kući probudio. Pokupio je svoj ranac iz kuće i prebacio ga je preko ramena, te je nastavio putićem koji je vodio ka vodopadu. Nastavio je raznim krivinama sve dok se nije našao van sela. Na njegovo iznenađenje, put je nastavio da vodi kroz čitavu prašumu. Putevi su se doduše razgranjivali, odvajajući ih da vode ka više njihovih delova. Ambijent miran, moglo se samo čuti šuškanje lišća i dugačke trave koja se prostirala niz zarastao put. Zabacio je ruke iza glave i razmišljao u sebi. Mogao bi on na ovako nešto da se navikne, mirne šetnje kroz zabačene delove sveta, milina...

Prvih sat vremena borio sa se divljom travom koja mu je presecala put na svakih nekoliko sekundi. Skakanje po drveću nije bilo moguće zbog klizave površine, tako da je morao da se drži kopna za sad. Sekao je prepreke Tanto-om koji mu je visio sa strane ranca. Mali nožić se činio beskorisnim, ali njegova oštrica je bila oštrija od samurajevog mača, sam dodir bi izazivao gadne posekotine, tako da je Kain pokušavao što mirnije i pametnije da rukuje sa njim. Put je već počeo u ovom delu da bude uređeniji, izgleda kao da je nekome smetala zaraslina a ne samo Kainu. Imao je osećaj kao da ga je Oga poslao da mu pokosi dvorište a ne da trenira sa njegovim sinom. Odjednom je osetio neko čudno prisustvo, kapci su mu padali a on jedva stojao na nogama. Osećao je opštu bedu i slabost koja mu je nastavila sa obuzimanjem tela. Manta, manta, sve mu se mantalo u glavi. Namestio je par krugova oko sebe, ogledavajući okolinu koja se polako obrušavala na njega. Počeo je i da zeva, što je bio šlag na torti u njegovoj situaciji. Pokušavao je da se seti reči poglavice.

"Iluzije? Zar nije to spomenuo.. Izgleda da sam upao u jedan jak genjutsu, podcenio sam ga.."

Zgrabio je tanto i pokušao da ga se oslobodi tako što će se porezati, ali prilikom zahvatanja drške, on ga ispušta bez ikakvog opiranja. Pošto mu nije uspevao plan a, pokušao je da suzbije ruke jednu uz drugu i da odradi tehniku poništavanja. Ruke su mu se polako sklapale, ali sve teže i teže, kada su se spojile, genjutsu je umalo bio skroz u efektu. Osetio je čakru koja je prostrujila, a on se odjednom budi iz "košmara, sa glavom na grudima, stojeći.

"Šta.. se zapravo ovde desilo.."

Tanto je i dalje visio, Kain se osećao kao da se ništa nije desilo. Da li je on stvarno zadremao? Ma ne, ko pametan u sred džungle ispred svih ovih insekata i reptila može zaspati.. Oga je bio upravu, njegov sin je doktorirao u genjutsu-u, čak je uspeo da se poigra unutar Kainovog uma. Jedino što je osećao posle "napada" jeste nedostatak čakre koji je izgubio braneći se od njega, davajući njemu k znanju da se sve to zapravo desilo. Krajičkom oka ugledao je siv rep, koji je polako nestajao u neprozirnu i zbijenu vegetaciju. Potrčao je za njime. Skočio je u krošnje, prateći ga. Od mahovina i kopnenih alga jedva je održavao balans, ali je našao na neko privremeno rešenje za to. Fokusirao je čakru u svoja stopala, stvorivši gustu bujicu čakre koja je stvarala trenje u njegovim koracima. Kada mu se približio, iz njega je krenula šaka od vetra koja je uhvatila majmuna za rep.
taj Pon Maj 14, 2018 7:21 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

"A izvini, ko si ti?"

Povukao ga je, ne dozvoljavajući mu da se odmakne više od par metara. Naime, našli su se na nekoj manjoj čistini. Kain je odmah pustio majmuna, ne želeći da ga naljuti, ko zna, možda je još jači nego što misli. Majmun je ćutao, pognutom glavom, ne želeći da ga pogleda u oči.

"Alo, beli, obraćam se tebi, znam da me razumeš."

Seo je ispred Kaina, u turski sed, posramljen. Nije bio spreman još da progovori. Po načinu na koji je reagovao, nije izgledao kao da je stvarno želeo da povredi Kaina, nego samo da se poigra sa njim malo. Sagledao ga je sa visine Kain, ali ubrzo je čučnuo, ne želeći da izgleda nadmeno pred mladom nadom. Odlučio je da mu pristupi nekim druželjubivim putem, te stavio mu je šaku na rame i zatim rekao:

"Nema čega da se plašiš, nisam ovde da te povredim. Ti si Enma, zar ne?"

Majmun se trgnuo u sekundi iz iznenađenja, otkud sad ovaj stranac zna ove informacije o njemu. Klimnuo je glavom kao potvrdni znak, ali time je odbijao komunikaciju ka koju je Kain težio da ostvari.

"Slušaj me, stvarno ti govorim nemaš koga da se plašiš. Ja sam Kain, dolazim iz daleke zemlje, iz sela Konohe. Poznanik sam tvog oca koji me je poslao u ove delove da te nađem i da te podučavam. Molim te opusti se, nema potrebe za ovakvom tenzijom. A što se tiče genjutsu-a, bilo pa prošlo."

Majmun je ispustio suzu

"Izvinite Kaine.. Samo sam želeo da usavšim tehniku a treniranje nad insektima i manjim divljačima je poprilično lako.. Pa sam pomislio možda sam dovoljno jak da savladam nekoga sa jačim umom od njihovih."

Kain mu se nasmejao, a zatim prešao palcem ispod njegovog oka kako bi mu obrisao suzu. Već je pravio neki pomak što se tiče samog treninga. Enma je bio ambiciozan i uporan, i nekako je uspeo da vidi mlađeg sebe u njemu. Ustao je, i dao majmunu ruku kako bi se i on podigao.

"Odvedi me do tvog boravka, tamo bi smo mogli da nastavimo priču."

Klimnuo je glavom i krenuo zajedno sa Kainom ka plaži, gde se nalazila omanja kućica, podsećala ga je na kokošinjac koji su pravili seljani da bi čuvali kokoš od lisica. Pomalo uzdignut i potpuno uništen. Nije verovao da je Enma mogao ovoliko dugo da preživi u ovim uslovima, posebno sam. Bio je poseban što se moglo videti i po samim tehnikama koje je koristio. Seo je u pesak do mora, gde mu se ubrzo pridružio majmun. Između tih par sati prošlo je podne i došao je kraj njihovom čavrljanju. Enma je ušao u njegovu malu porušenu kućicu, dok je Kain odlučio da spava pod zvezdama večeras. Sunce je zašlo a Kain se našao sam pod zvezdanim nebom, koje je obasjavalo ostrvo i čitav okean ispred njega. Zatvorio je oči i zamišljao o raznim scenama iz prošlosti, koje bi rado ponovio da je u mogućnosti. Prvi genin ispit, pih kakav je bio teletabis tada, ni kunai nije uspeo pravilno da drži, a vidi ga sad, jak momak. Uz brojne misli i okeanski povetarac, zaronio je duboko u san.

taj Pon Maj 14, 2018 11:05 pm
avatar
Special Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Prolazili su dani, nedelje, meseci od kad se Kain poslednji put vratio u njihovo malo selo. Izgleda da se previše zabavljao sa Enmom i da mu se uopšte nije vraćalo tamo. Meštani su bili zabrinuti, ali Oga je znao da je sve uredu, zato što je on i dao to naređenje Kainu. Enma i on su trenirali non-stop. Od meditiranja po ceo dan, poboljšavajući kontrolu i stabilnost uma, do običnog majmunisanja po granama i igranja jure. Enma je još bio mlad (nekih 17ak godina) i Kain mu nije želeo oduzeti to malo detinjstva što mu je još ostalo, iz razloga zato što je znao na koji to put vodi. Starac Oga je bio upravu, imali su štošta jedno od drugog da nauče. Enma je pomogao Kainu u odbranjivanju od genjutsua, kao i u razumevanju njega samog, a Kain je Enmi pomogao teškim treningom i detinjastim ponašanjem da izađe na neki pravi put. Postali su najbolji prijatelji, braća tokom tih nekoliko meseci lutanja. U slobodno vreme imali su običaj da se takmiče ko će više divljih jagoda da nabere, pa bi kasnije podelili hranu i slasno je iz par zalogaja pojeli. Imali su i mnogo drugih aktivnosti, ali sad da ih ne nabrajam sve.

Došlo je vreme kada je Kain razmišljao o vraćanju u Konohu. Teško mu je palo, toliko je naučio od svih njih, Oge, Enme, Okude i meštana i stvarno nije mu se dalo ići, ali njega čeka njegovo selo koje je ko zna u kakvom stanju sada. Krenuo je da pakuje stvari, gde ga je Enma uhvatio nespremnog.

"Ideš već? Ima li ikakve šanse da ostaneš još malo duže?"

Rekao je Enma sa tužnim pogledom u očima, dobro je što maltene nije zaplakao.

"Izvini Enma ali ne verujem, čekaju me moji prijatelji nazad kući, ne samo oni, čekaju me toliko stvari da ne možeš poverovati. Kage najverovatnije šizi na moje pismo gde sam pobegao kako bih došao da vas ovde sve posetim. Najverovatnije sam proglašen neprijateljom sela do sad."

Rekao je to kroz blag osmeh, pokušavajući da situaciju prevrne u šalu, ali Enma nije bio ulovljen njegovim rečima. Pustio je po koju suzu, a zatim ozbiljnim tonom nastavio:

"Ja sam tvoj učenik zar ne? Povedi me sa sobom.. Pitaćemo mog oca za odobrenje i sve, on te zna dobro daće ti on to, prepustiće sve u tvoje ruke.. Sve jedno treba mi još treninga.."

Sad je već zvučao očajno i beznadežno, sa suzama koje su mu lile niz bele obraze, ne prihvatajući ne za odgovor.

"Dobro, videću šta mogu da učinim povodom toga, ali ako poglavica kaže ne, to je poslednje."

Rekao je nekako drsko, sa stegnutim zubima. Očigledno je bilo da laže da će išta od toga uraditi ali Enma je bio lakoveran, tako da je poverovao u svaku Kainovu laž. Cepalo mu se srce što je morao tako nešto da izgovori, više je to škodilo njemu samom nego majmunčetu. Dovršio je pakovanje i gledao Enmu koji se već uveliko skakutao od sreće po drveću i pesku. Nastavili su ka selu, gde su bili željno iščekivani.

(TIMESKIP AAAAAAAAAAAAAAA)

Dva sata kasnije našli su se na pragu skromnog sela, gde ih je dočekao poglavica sa njegovom ćerkom Okudom. Enma je gledao u Kaina sa visokim nadama da će ga otac pustiti na put sa Kainom. Njegov brod su dobro sredili stanovnici, popravili šta treba, opremili hranom i čistom vodom, čak su ga i malo dekorirali sa raznim glinenim ornamentima, visokog kvaliteta. Ovaj put stavio je dlan Ogi na rame, kao znak da želi da popriča sa njim. Enma ih je gledao iz daljine, zadivljen, dok je Kain svo vreme samo razmenjivao dobre želje i iskustva sa starim summonom. Razdvojili su se i tu je Enma prišao Kainu, sa uzbuđenim pogledom i stavom.

"I, šta ste se dogovorili? Da li me je pustio? Kaineeeeee???"

Kain je namestio dramsku pauzu, a zatim nastavio.

"Rekao je da ne dolazi u obzir, premlad si da bi se upuštao u takve avanture, a i šta da ti se nešto desi tokom puta, prvo što ne bi mogao sebi da oprostim a tek tvoj otac bi me mrzeo. Izvini Enma, ali tako je kako je."

Enma bez ikakvih reči, krenuo je da cmizri na prvu Kainovu reč, a zatim je ubrzo otrčao u prašumu, ne pozdravljajući se sa Kainom, bio je razočaran, ali nije primao ne kao odogovor i dalje, imao je neki svoj pakleni plan. U tom momentu i Kain je krenuo da plače, ali setio se da je on onaj koji treba da bude jak zarad njega i ovog naroda, te je ubrzo prestao, brisajući uplakane oči sa kratkim rukavom majice. Nastavio je sa narodom koji ga je uz feštu i muziku ispratio do improvizovanog pristaništa. Gde se konačno ukrcao. Svima je mahnuo, sa obećanjem da će se vratiti jednog dana na ovo prelepo ostrvo, još jači i zreliji, a do tad će proći još dosta vremena. Jedra su se spustila, a on zaplovio nazad ka nepoznatom..


taj Uto Jul 10, 2018 9:50 am
avatar
Genin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Bio je samo u prolazu i nije htjeo da se zadrzava puno zato sto nje bio dovoljno jak.
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu