Naruto Ninja Way

2018

Powered by Forumotion.

NNW
Login
Register

Makishima kuca

taj Pon Feb 05, 2018 4:41 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

First topic message reminder :

Izgled kuce:

taj Uto Feb 13, 2018 5:31 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Koliko dugo je čekala na odgovor? Predstavu nije imala, ali bilo joj je jasno da je izgubila 10 godina života čekajući odgovor. Kada ju je gledao u oči, ona je analizirala njegove: kako su to bile čudne oči! Kako je pogled bio neverovatan. Kada je dao svoj odgovor, toliko joj je lepo zvučalo kada je izgovorio njeno ime. No pored prijatnosti cele izjave, ona je dobila odgovor na svoe pitanje. Sve je bilo jasno! Međutim, ni ona nije znala kako da se ponaša. Zato je uradila ono što ju je naterao prvi nagon, ono što ne bi uradila da je razmišljala. Prišla mu je posve blizu i zagrlila ga. Bio je viši od nje, ali ona se popela na prste i obgrlila ga. Shvatala je da nekada gest znači mnogo više nego milion reči, ali je ipak dodala:
Bolje zaedno da smislimo šta ćemo nego da se mučiš ti sam, i ja isto da patim sama. Govoreći ovo, savršeno svesno je rekla za sebe da je sama: na Ranekija više nije računala, makar ne na toj frekvenciji. Za sada se osećala kao da je sama na ovom svetu. Trenutno je samo Makishima bio uz nju, i to je okretalo sasvim novi list u njenoj biografiji..
taj Uto Feb 13, 2018 5:45 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Svaki put kada bi ga zagrlila osetio je krv kako mu se povlacila iz dlanova, kao da se skupljala blizu srca, prihvatio je i uzvratio zagrljaj, ali to situaciju nije cinilo nista laksom. Hteo je samo da ode odatle, isto toliko je hteo zauvek da je grli, drugo definitivno vise. Osecao se kao da ce mu srce eksplodirati, i nakon nekog vremena polomio je zagrljaj i seo nazad na mesto, na njenu recenicu nije znao sta da odgovori, sa jedne strane da, definitivno je bilo bolje kada su zajedno, sa druge i nije, posto nisu bili zajedno. Nikada mu nista, ni jedan njegovi plan, makoliko detaljan bio, nije izazivao toliki haos u glavi. Ipak, znao je odgovor, cim je rekla da nece kompletno prestati da bude oko njega, znao je.

"Jeste."


Rekao je jednostavno, zadrzavajuci vecinu svojih misli u sebi, dovoljno je vec i izgovorio.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Uto Feb 13, 2018 5:53 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se malo osvestila kad je zagrljaj prestao da traje. On je potvrdio njene ideje, njen plan, koji je bio veoma neodredjen zapravo. Međutim, njemu i dalje nije lako. Nikada mu neće biti lako, dok god je ona sa Ranekijem. To je bilo jasno. Zato se okrenula ka njemu i upitala ga:
Želiš li da te sada ostavim samog malo?
taj Uto Feb 13, 2018 6:02 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

I zeleo je da bude sam i ne, bar se sada situacija malo razvedrila pa je pomislio da jos uvek nije vreme za to. Jelo na sotlu se vec ohladilo, a on je tek tada osetio pravu glad, bez obzira na trenutak, uzeo je zalogaj, a zalio ga kafom, koja je davno izgubila svoju toplotu, nije bas najbolja kombinacija, ali nije znao kako drugacije da razbije neprijatnost.

"Naravno da ne Boa, dokle god imamo vremena voleo bih da uzivamo u medjusobnom drustvu, siguran sam da cu imati vremena da budem sam uskoro, bar se nadam."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Uto Feb 13, 2018 6:07 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je pomislila kako ga neće još dugo zadržavati. Shvatala je da želeo on to ili ne, oni oboje treba da porazmisle o svemu. Međutim, primetila je da on jede hladnu kajganu i pije hladnu kafu. Bilo joj je žao što nije uspeo da pojede sve dok je *friško* pa je rešila da mu makar toliko učini. Okrenula se ka njemu i upitala ga:
Smem li upotrebiti tvoju kuhinju? Završiću za 15 minuta sve pogledala ga je upitno, već smirenije.
taj Uto Feb 13, 2018 6:13 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Uzeo joj je jos jednu cigaru, bez pitanja ovaj put, zapalivsi je nakon sto je zavrsio sa jelom, dobro je isla uz kafu, makar i tako hladnu i nikakvu. Zapravo je zaboravio koliko je to dobra kombinacija, kafom se svakako drogirao, a cigara kao da joj je ukus podizala na novi nivo, naravno to nije bilo istina, vec su cigare stvarale stres, koji je otklanjala sledeca cigara koja se zapali i zbog toga je radnja u kojoj se uziva bila jos bolja, ali Makishima je to svakako pripisao cigari.

"Naravno."


Odgovorio je, dok je isla do kuhinje saljivo je dobacio.

"Sinoc sam ti dao spavacu sobu, danas kuhinju, iselices me do kraja nedelje."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Uto Feb 13, 2018 6:21 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Svideo joj se komentar ali se napravila ljuta, pa je iz kuhinje zgrabila varjaču i gadjala Makishimu u glavu,ne progovorivši ni reč. Međutim, glasno se bila nasmejala tako da je bilo jasno da mu je šala uspela. Ovoga puta pronašla je dva staklenca piva u frižideru, izvadila sve što je mogla da iskoristi iz frižidera (skoro praznog), dobro začinila i uspela za manje od 15 minuta da napravi super obrok za dvoje. Došla je do Makishime, donevši sve ovo na poslužavniku. Stavila je ispred njega i ispred sebe, nasmešila se i rekla:
Prijatno!
Imala je osećaj da se nalazi u svojoj kući, koju tako dugo nije videla. Ovo trenutno ju je činilo toliko srećnom da nije mogla da skine osmeh sa lica dok je uzimala prvi zalogaj.
taj Uto Feb 13, 2018 6:26 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Njene stikle su odavale da se vraca, pa je Makishima na vreme video njen napad kutlacom. Podigao je saku i stvorio omanji blok leda, koji ga je odbranio od leteceg objekta. Malo se zacudio kada je donela jelo, izgledalo je kao da je koristila sastojke koje on cak i nije imao u frizideru, zapravo jako malo je jeo, i nije bio gladan, ali bilo je steta odbiti tako nesto, klimnuo je glavom i poceo da jede ono sto je zbrckala.

"Hvala, takodje."


Izmedju par zalogaja, setio se da je ostala jos jedna poveca misterija, bar za Makishimu, nije se suzdrzavao da je upita.

"Uzgred, nikada mi nisi rekla zasto ne mozes da ides kuci?"


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Uto Feb 13, 2018 6:35 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se zamislila na par sekundi. Zatim je uzela paklu, izvadila cigaru, zapalila je i uvukla jedan dobar dim. Sačekala je još par sekundi pa je počela da priča:
To je duga priča, i zahteva neku drugu situaciju. Međutim, mogu ti reći nešto. U njenom glasu se osećala staloženost: izgleda da se navikla već na ovo stanje. Površno se navikla, zato je sada i mogla da priča samo neke stvari. Kada bi pričala celu priču, vrlo verovatno bi jako pobesnela, ili nešto slično. Zato je rekla samo:
Imala sam roditelje i kuću u kojoj sam živela sa njima. Međutim, dogodila se situacija i oni su se pokorili nečemu čemu nije trebalo čak ni pod pretnjom smrti. Nisu me slušali. Smatrali su da sam nedovoljno zrela. Naposletku, došlo je do jednog jako nemilog dogadjaja, o kom ću ti pričati sledeći put.. uglavnom, bila sam izbačena iz kuće. Od tad lutam... uvukla je još jedan dim i zamislila se...
taj Uto Feb 13, 2018 6:40 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Klimnuo je glavom, jeste bio los trenutak za to pitanje. Nastavio je sa jelom neko vreme u tisini, nekako mu je njen odgovor otvorio jos vise pitanja koja ce naravno morati da postavi u nekom od njihovih sledecih susreta. Hteo je da pita kako to da spava kod Robin a ne Ranekija, ali i ta tema je verovatno bila poprilicno senzitivna, jedno vreme je cutao, a zatim rekao nesto sto ne bi trebalo da bude imalo osetljivo.

"Razumem Boa, moja vrata su ti uvek otvorena, i figurativno i bukvalno, ne zakljucavam ih nikada."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Uto Feb 13, 2018 6:48 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se nasmejala na ove reči:svidjao joj se njegov smisao za humor. Smatrala je da je sad pravi trenutak da napusti malo njegovo prisustvo i da pusti njega da porazmisli o svemu. Završila je cigaru, ustala, pozdravila ga rekavši:
Imaću to u vidu.Kod mene je to za sad, nažalost, samo figurativno. Budi mi pozdravljen, videćemo se uskoro. namignula mu je i otišla.
taj Sub Feb 17, 2018 4:17 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Usao je u kucu pracen Boom i zavalio se u svoju fotelju, pocinjajuci dobro zasluzen odmor. Zabacio je glavu i zatvorio oci, ispirajuci iz mozga sve misli koje nemaju veze sa kristalom koji su pokupili. Cekao je Bou da sedne, nije znao sta ima da mu kaze ali on je njoj imao svasta, mozda je do zone u kojoj su bili ali kao da ga je ta misija potpuno ohladila, vratila ga na staro, opet je imao neku zanimaciju, neku kombinaciju u mozgu, nenormalnu opsesiju necime. Ovaj put nije bio dobar domacin, ne ponudivsi joj bilo sta da popije ili pojede, hrana i pice su njemu bili poslednja stvar na umu trenutno.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Feb 17, 2018 4:25 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je ušla za Makishimom veoma odlučno. Nije očekivala ništa. Osećala je hladnoću koja je dopirala sa njegove strane. Nije moglo da se kaže da duboko u sebi nije osećala izvesnu tugu što ju je i on tako brzo napustio, tako se bar činilo..međutim, šta drugo je mogla da očekuje? Zato je veoma hladno progovorila:
Znam da postoje neke stvari koje hoćeš da mi kažeš. Učini to odmah, da ne odlažemo. Držala se čvrsto sve vreme, iako njeno unutrašnje stanje ni izdaleka nije bilo toliko čvrsto.
taj Sub Feb 17, 2018 4:30 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Podigao je glavu i uputio joj onaj zajedljiv osmeh, Boa je izgleda, takodje promenila ponasanje, pre nije bila tako direktna, tako tupa, Makishimi se to dopalo, bez ikakvog okolisanja mogao je da predje na temu, ali zasto bi to uradio kada moze da nabije jos malo tenzije? Slozio je facu kao da razmslja par sekundi, a potom progovorio.

"Odakle da pocnem..."


Rekao je sa samozadovoljnim izrazom na licu, zaista je uzivao u toj igrici koju je igrao.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Feb 17, 2018 4:37 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je odjednom osetila sve ono što je Makishima ranije osećao kada je ona okolišala: jednostavno je želela da čuje šta ima da joj kaže. Šta god to bilo, bolje da kaže sada nego da ne kaže uopšte, ili da priča izokola. Samo je grubo rekla:
Počni od početka. Imam već ideju o čemu sve imamo da pričamo, Zato, slobodno.
taj Sub Feb 17, 2018 4:41 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Naslonio je laktove na kolena i spojio svoje sake, nagnuvsi se tako unapred ka njoj, sada kada razmisli zaista nije znao odakle treba poceti, od koje greske, od kog koraka. Imao je doduse, i vise nego dovoljno materijala za razgovor, video je kako mu prkosi, pa je i on uzvratio prkosom.

"A da krenem od kraja? Odakle ti ideja da dodirnes kristal?"


Upitao je, sad vec malo ozbiljnijim izrazom, koliko god hteo i uzivao u tome da je podjebava, ovo je trebao da bude ozbiljan razgovor.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Feb 17, 2018 4:47 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je shvatala da su ozbiljne stvari u pitanju. Ozbiljan razgovor im predstoji. Nema šale. Bar za sad. Znala je da je tokom cele misije na mnogo mesta pogrešila i tu nije bilo nikakvog opravdanja. Zato je samo zatvorila oči, udahnula duboko, sela na fotelju prekoputa Makishime, i dala sledeći odgovor:
Zašto sam uzela kristal? Zvuči malo čudno, ali jasno mi je šta si želeo da me pitaš.. ukratko, neko je morao to da uradi. Zašto to ne bih bila ja? Nije zvučala kao da je ponosna što se žrtvuje. Samo je to iznela kao činjenicu koja se podrazumeva sama po sebi.
taj Sub Feb 17, 2018 4:52 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

"Neko je morao to da uradi?"

Od svih odgovora koje je ocekivao taj nije zamislio, smatrao je da je to jako naivno sa njene strane, cak i donekle ograniceno, zar nije videla ni jedan drugi nacin da se situacija sredi? Pobogu svi su bili shinobiji, bilo ko od njih je mogao kristal da pomeri nekom tehnikom, ili bar da vidi kako bi kristal reagovao na chakru, na dodir. Klonovi takodje postoje.

"Zaista?"

Glas mu je bio izmedju ljutog i porazenog, donja vilica mu je zadrhtala dok je pricao.

"Zelis da mi kazes da Raneki, ti i ja nismo imali apsolutno ni jedan nacin da proverimo da li je bezbedno pre nego sto je neko uzeo tu stvar? Nismo mogli da ga dodirnemo nekom tehnikom? Nismo mogli da stvorimo klona da ga uzme? Da propustimo chakru kroz njega? Ne, jedina logicna stvar je bila da uzmemo kristal u ruke?"


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Feb 17, 2018 5:01 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se zamislila: ni u jednom trenutku nije to poricala. Međutim, zaista je moglo da se dogodi nešto. O tome uopšte nije razmišljala. Kako je imala toliko propusta tokom te jedne misije? Skoro da je nemoguće da neko ko je do te mere istreniran, kao ona, ima toliko propusta..To je bio ogroman problem, i to ne neznanja ili nedostatka iskustva, već jednostavno trenutka. Međutim, to nije opravdanje. Zato je pogledala Makishimu u oči i progovorila:
[color=#009933]Slušaj...znam da si ti u pravu. Takodje znam da sam pogrešila mnogo puta tokom misije..imam potrebu da se izvinim, iako tebi to nimalo ne znači, pretpostavljam. Zato ću samo reći da postoji nešto što se dogadja u meni što me je navelo na sve te greške.. to nije orpavdanje, daleko od toga, ali ako pokušaš da me razumeš, možda ti bude sve jasnije.../color] gledala ga je u oči. jer kontakt očima je jako bitan kao dokaz da sme da se suoči sa njim posle svega..
taj Sub Feb 17, 2018 5:10 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Uzvratio joj je kontakt ocima, uglavnom ga je izbegavao posto je uglavnom izgovarao lazi, a i izbegavanje i ponovno uspostavljanje kontakta ocima je umela da bude odlicna taktika za zastrasivanje, njoj to nije zeleo da radi, ali jeste i dalje imao taj zlokobni osmeh na licu, na neki bolestan nacin jako je prijalo da je tako 'muci'.

"Razumem Boa, razumem sve, imas potrebu da se dokazes, prva misija kao chunin, ne smes se pokazati kao beskorisna zar ne? Ali zasto si se dokazivala? Meni nemas sta da dokazes, cak sam jos uvek genin. Dokazivala si se pred Ranekijem, pred svojim senseiem, pred svojim ljubavnikom. Mozes da porices koliko hoces ali moras priznati, htela si prva da se popnes uz tu planinu kako bi pokazala da ti ne treba pomoc, htela si taj kristal da uzmes prva kako bi svi videli da si hrabra. Nije mi samo jasno, zasto si bila takva budala da skocis za mnom kada sam ja skocio sa litice? Zar si mislila da zelim da se ubijem? Da nemam plan? Sta je to bilo?"


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Feb 17, 2018 11:57 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je čitav minut ćutala.Da je bilo ko drugi ovo pričao, ona bi se našla uvredjena. Međutim, sada se ekstremno naljutila. Na Makishimu? Pa.. možda malo zbog njegove grubosti - ipak je veoma grubo sročio svoje mišljenje. Ipak, posle njegovog govora, ona je više bila ljuta na samu sebe.. Nije Makishima bio u pravu, uopšte. Nije ona želela da se pravi važna pred Ranekijem..nije to bila poenta njenog olakog ponašanja. Ona je više želela da dokaže sama sebi da je nezavisna od ove dvojice. Da može da bude sa njima, ali bez njih. Da može da bude pored, ali da ne računa na njih... Ipak, šta je sebi dokazala? Da li je to možda nemoguće? Da li zaista više ne može bez njih? Sve ovo je bilo mnogo dvosmislenije nego što je bilo ko od njih mogao da zamisli: ukoliko bude mogla tokom cele misije da se ne oslanja ni na jednog od njih, to znači da ih može ostaviti obojicu. Zapravo, ne ostaviti, već biti spremna na to da oni nju ostave.. Međutim, da li je moguće da se do te mere oslanjala na njihovu pomoć? Na njih samih? Kako to da ona, koja nikada ranije nije verovala ljudima, da toliki deo svog poverenja dvojici ljudi.. to nije ličilo na nju. Zato je bila veoma ljuta na sebe kada je Makishima rezimirao šta se dogodilo. Ona nije želela da podeli ove misli sa Makishimom... previše se oslanjala na njega, kao i na Ranekija. Plašila se same sebe više, ova misija ju je potpuno dotukla: kako je ranije preživljavala? Mora to da se menja. Možda ne bi trebalo da dozvoli da se više probližava Makishimi.. Nije bila sigurna kako da nastupi, pa je počela da odgovara na ono što je mogla da odgovori potpuno iskreno:
Zašto sam skočila za tobom? Zašto sam bila tako glupa? Ne znam.. i sama se pitam. Jako sam olako shvatala život, kako svoj, tako i vaš, na ovoj misiji. Ipak, u tom trenutku,
u trenutku kada sam videla da padaš u ponor, da možeš da se nabodeš na one ledene šiljke na dnu..instinkt je proradio. Što se toga tiče, nemam opravdanje, nemam objašnjenje, ali ne možeš ni da me kriviš..to je nešto što je jako teško suzbiti.. da je bilo ko skočio, ja bih uživala posmatrajući prelepu scenu njegovog slobodnog pada sa planine. Možda bih mu čak i mahala, zaslužio je da ga zajebavam ako hoće da se ubije. Verovatno bih i shvatila da ima neki plan.. Međutim, kada sam videla da ti padaš.. glupo sam reagovala.
Zastala je i napravila tužnu facu. Zatim se zamislila, nasmejala i nastavila: Jednostavno, moje telo je reagovalo brže od mog mozga.. ja imam jako malo ljudi do kojih mi je stalo, ali za njih bih bukvalno skočila u provaliju koja nema dna gorko se nasmejala. U nekoj drugoj situaciji to bi bilo porednjenje, medjutim sada je to bila scena koja se zaista dogodila. Zato je to bilo još više ironično:
Ja sam uvek tu sa osobu do koje mi je stalo..mada preterala sam, nisam razmišljala. Pogledala ga je, namrštila se malo tužno i, gledajući ga u oči, veoma usporeno, naglašavajući svaku reč, rekla je: Izvini što sam skočila za tobom, izvini što mi je prvi instinkt bio da krenem za tobom. Izvini što sam bila glupa.
taj Sub Feb 17, 2018 3:26 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je pazljivo slusao Boin odgovor, trebalo je da ostane hladnokrvan kao i do tada, trebao je da nastavi da joj nabija njene lose odluke na nos, da joj se podsmeva kao nekome ko mentalno jos nije dovoljno sazreo da bude shinobi, bar ne uspesan shinobi, ali nije mu poslo za rukom. Nesto kada je ona bila tu ga je jednostavno omeksavalo, cinilo ga slabim, i koliko god on pokusavao da povrati kontrolu nad svojim zivotom, nad svojim emocijama, nad svojim reakcijama, da bude lutkar koji samo vuce konce ljudi oko sebe, sa njom to nije mogao. Kao da je ona cinila da bude manje monstrum, a vise covek.

Stegao je sake zajedno u pesnicu i gledao u njih, u mislima trazeci odgovor, trazeci nesto sto bi rekao, i iako je mogao hiljadu stvari da kaze, svaka od njih bi samo vise povredila Bou, a to nije zeleo sebi da dopusti, nije zeleo da je ista na ovom svetu povredi. Cudno je to, kako se nekada dve suste suprotnosti nadju i na tako savrsen nacin uklope, i iako je napustio ideju da ce njih dvoje realno ikada biti zajedno, ta misao je negde, duboko u njegovoj podsvesti jos uvek gorela, mali plamen nade.

Podigao je glavu i pogledao ka gore, ka njoj, u te krupne crne oci u koje je toliko voleo da blene. Neki promisljen odgovor mu je jos uvek izmicao, pa se opet oslonio na to da samo iskreno prica o celoj situaciji, nesto sto je u poslednje vreme sve cesci i cesci fenomen.

"Opet monolog Boa?"


Rekao je saljivim tonom, ne bi li malo razbio gustu, napetu atmosferu, potom se uozbiljio.

"Nemas razlog da mi se izvinjavas, bio sam malo pregrub. Iskreno ne sumnjam da bih i ja uradio isto, za tebe, koliko god ne zeleo to da priznam."


Nakasljao se i procistio grlo pre sledeceg dela, hladna klima na kojoj su bili ocigledno je ostavila traga i na njemu, iako je velikim delom bio imun na hladnocu.

"Ali ne smemo raditi takve stvari. Koliko god meni stalo do tebe, ili tebi do mene, ne smemo odbacivati svoj zivot u situacijama u kojima to cak nece ni pomoci drugoj osobi. Kakav god je nas odnos, primarno smo shinobi."


Ovime je zavrsio, iznoseci jedinu misao koja je stvarno bila bitna, ono sto je u sustini i hteo da joj kaze od pocetka, mada je to u pocetku trebala da bude mnogo grublja lekcija. Na bojistu, na misji, nije bitno ko je ko, sta je sta, ko se voli a ko se prezire, tada su svi samo saborci, masine koje sluze da bi se ispunio odredjeni cilj.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 18, 2018 3:12 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Kada je Boa čula Makishimin šaljiv glas, veoma se iznenadila: kako je mogao da predje sa onog grubog glasa na ovaj prijateljski? Međutim, kada se ponovo uozbiljio i rekao sve ono što je rekao, ona se zaledila: nije joj mogla ništa hladnoća koju je osetila na misji. One hladne planine nisu uspele da je zalede, da je zamrznu, da je ukoče u mestu. Međutim, Makishimine reči su to uradile u trenutku: zar bi i on skočio za njom da se nešto tako dogodilo? Zar bi i on ispao budala radi nje? Nemoguće.. njen mozak nije mogao da prihvati činjenicu da je nekome do te mere stalo do nje. Želeo je, ali iskustvo mu je govorilo da to ne radi. Osim toga, šta se dogodilo sa Makishimom u trenutku? Kako se tako preobrazio? To je veoma uticalo na njenu nepokolebljivu uzdržanost i ravnodušnost. Kako posle ovakve nagle promene da ostane potpuno ravnodušna? Zašto joj je to radio? Kako je mogao? Već duže vreme je držala masku potpune hladnokrvnosti, da bi je on jednostavno uništio u paramparčad sam uništivši svoju masku grubosti i mržnje.. Boa je prvo zaustila nešto da kaže, i dalje se trudeći da ima mrtvu facu. Međutim, otvorivši usta kako bi progovorila, odmah se predomislila. Osećala je da će joj glas zadrhtati. Zato je stegla pesnice na rukama, ruke držala čvrsto stisnute pored tela i, ustavši sa fotelje, okrenula se ledjima Makishimi, kako joj ovaj ne bi video lice, koje se, u onom trenutku kada se okrenula, potpuno preobrazilo. Maska čiste hladnokrvnosti i ravnodušnosti ti je nestala kao da je izvela neki neverovatni mađioničarski trik: na njenom licu ocrtavala se jedino briga i neka nedefinisana tuga.. njene kao ponor duboke i tamne oči sijale su se poput dve zvezde sabijene jedna uz drugu. Bilo joj je svašta na umu, ali izgovorila je sledeće:
Zašto, Makishima? Zašto... zastala je na sekundu. Shvatala je šta joj donosi ovo što će upravo reći... Otkriće da joj je pored svega što se dogodilo stalo do njega. Otkriće da joj nije svejedno bilo tokom cele misije, a kamoli sad. Otkriće da je ovo bila jedna kratkotrajna i loše uradjena maska.. Shvatajući sve to, progovorila je jedva čujnim ali veoma čvrstim glasom:
Zašto mi ne dozvoljavaš da te mrzim? Zašto baš u ovakvom trenutku.. glas joj je malo zadrhtao pri poslednjih par reči, tako da je zastala kako bi udahnula dublje, a onda je nastavila: Zašto me jednostavno ne oteraš, ne izvredjaš i ne kažeš da sam nešto najgore što je moglo da ti se desi, najnemogućija osoba koju si upoznao..jer to je istina,
zar ne? A na taj način ćeš olakšati meni da ostanem sama..
po njenom glasu moglo je jasno da se shvati da nije želela da se to desi,nije želela, ali je možda smatrala da će tako biti bolje? Za nju? Za Makishimu? Ili za oboje? Možda ni za koga? Nije znala. Pričala je sve to na silu.. međutim, ona se veoma trudila da joj glas bude potpuno hladnan i ravan, što joj je uspevalo u nekim trenucima, ali baš to je dovodilo do toga da joj glas ponekad zadrhti, što je davalo neku posebnu atmosferu celom govoru... zvučala je pomalo jezivo.
taj Ned Feb 18, 2018 10:21 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nije ni mogao da pretpostavi da ce Boa tako odreagovati na njegove reci, nije mislio da je rekao sta specijalno, ista sto ona vec ne zna, ali izgleda da se tu prevario. Nikada nije bio preterano sentimentalna osoba, i zbog njegove poprilicno hladne pojave, ljudi se nisu previse otvarali u njegovom prisustvu, uzdrzavali su se da mu daju ista sto bi u buducnosti mogao da iskoristi protiv njih tako da nije bio previse vest u situacijama poput ove. Mogao je uvek da odglumi, za to je bio sposoban, znao je sta treba reci, i kako treba odreagovati, ali to "treba" nije primenjivao na Bou, da je radio ono sto u njegovom mozgu treba, oni bi se vec odavno razisli.

Stavio je dlanove na rukohvate svoje fotelje i odgurnuo se kako bi ustao, umor od misije ga je polako stizao i osecao je neku malaksalost u nogama. Polako je prisao do Boe i stavio joj ruku na rame i potom je povukao da se okrene. Tada je vec bilo vreme za reci, vreme da se kaze nesto mudro sto bi razresilo stiuaciju, ali reci u Makishiminom umu je bilo malo, jedva ista mu je padalo na pamet. Opet iz srca, neobuzdano, neiskalkulisano, neodgovorno je poceo da prica.

"Boa"


Voleo je da izgovara njeno ime kada joj se obracao, tako mu je slatko klizilo sa jezika. Klimnuo je glavom u stranu kako bi mu se par vlasi kose sklonilo sa lica i osmehnuo se.



"Zar opet moram da te opominjem za kontakt ocima?"


Na ostalo nije odgovarao, nije bilo potrebe, ona je znala koliko i on da se tako nesto nece dogoditi, iako mozda jeste bila u pravu za to da je najgora stvar koja je mogla da mu se desi, izgubio je kontrolu zbog nje, batalio svoju glumu, pricao od srca, jednostavno joj nije radio stvari koje je ostalima, bila mu je jedina slabost.



To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 18, 2018 4:36 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa nije mogla da očekuje ovakvu reakciju. Bila je ubedjena da će se on, posle njenog govora, vratiti u svoj hladnokrvni stav. Da će je samo ismejati. Da će joj ponovo reći da je budala.. Međutim, kada je prišao i dodirnuo je, stresla se. Okrenuo ju je ka sebi i mogao je da primeti njen tužan, ali iznenadjen pogled. Pokušala je u tom trenutku da napravi ravnodušan pogled, da zamrzne lice. Ipak, to je bio samo smešan pokušaj. Kada je izgovorio njeno ime, osetila je neku neobičnu nežnost. Ta tri slova, "Boa" , odzvanjala su joj u ušima, odzvanjala su poput neke lagane melodije. Kako neko može sa takvom nežnošću u glasu, možda čak prikrivenom ljubavlju, da izgovara njeno ime? Nikada joj se neko nije obraćao na taj način.. naježila se od tog glasa. Primetila je njegov pokret glavom dok je sklanjao kosu.. svaki njegov pokret u tom trenutku ona je mogla bez problema da primeti. Prosto, bila je fokusirana na njemu. Gledala ga je u te svetle oči dok je ponavljao njoj dobro poznatu primedbu za gledanje u oči.. pogled joj je bio i dalje malo zbunjen, ali više tužan. Želela je da bude hladnokrva, a nije mogla. Da je bio malo dalje od nje, možda bi i uspela. Ali ovako.. ovako blizak kontakt sa njegovim tako neobičnim očima ju je terao da pokaže kako se zaista oseća. A to je bila čista tuga, koju je malo ispoljila i u glasu dok je govorila:
Kako, Makishima? i ona je njegovo ime izrekla veoma nežno, nije to želela, ali samo po sebi je tako ispalo. Kako misliš da te gledam u oči? Pa zar ja smem tebe posle svega da gledam u oči? Misliš da me nije sramota sebe same.. gorko se nasmejala, samoj sebi, pa je nastavila: Osim toga..plašim se da se ne izgubim tamo.. rekavši to, svojom glavom je malo klimnula ka njemu, pokazujući ka njegovim očima. Tvoje oči su tako posebne..i imaju dubinu, ogromnu dubinu. Dublje su od one bezdani niz koju smo padali zajedno..veoma lako mogu da se izgubim i da ne nadjem put nazad.. to znači da ću ostati tvoj zarobljenik..a to je već počelo da se dogadja.. Zastala je, razmišljajući da li da mu kaže ili ne, ali je naposletku samo počela da priča, ni ne rešivši da li bi to bilo pametno: Na misiji nisam želela da se pravim važna..cilj mi je bio da dokažem sebi da mogu bez vas.. bez tebe. Ali, šta sam uradila? Dokazala sam sebi nešto sasvim drugo, a to je da sam i te kako zavisna.. zagledala se jako duboko u njegove oči: primećivala je samo te dve žute tačke dok je govorila: Ako sam već počela da se gubim..zar nije bolje da probam odmah da nadjem put nazad... na početku sam lavirinta. Da li da se usudim da krenem dalje, da pokušam da poverujem i da možda nadjem izlaz, ili da se vratim jednostavno. Da zaboravim na sve. Da zaboravim na taj lavirint. Jer to je lavirint, Makishima..mogu zauvek da budem zarobljena tu i da ne pronadjem izlaz. To je poverenje.. ali ja se plašim, ja kočim sama sebe. I zato ne smem da ti gledam u oči.. Sve vreme dok je govorila, gledala ga je u oči. Međutim, kada je završila, ponovo je, vrlo polako, spustila pogled ka zemlji.
taj Ned Feb 18, 2018 4:53 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je kao i uvek imala vise nego dovoljno reci da iskaze svoje unutrasnje stanje, toliko reci da Makishima nekada nije imao volje da pohvata sve sto ona govori, vec je samo hteo da je zamoli da predje na sustinu, kao i obicno pricala je u nekim polovicnim zagonetkama i metaforama, i koliko god da mu je to islo na zivce, u isto vreme je bilo i nekako slatko. Makishima nije imao toliko reci, mada ni tolike izlive emocija, sve sto je pricao bilo je koncizno, izgovarao je recenice, formirao svoje misli na najkraci moguci nacin, tako da sve kaze iz jednog daha, bez da ista ostane nedoreceno.

Makishima joj je jos jednom stavio ruku na bradu, zaista je mrzeo kada tako spusti glavu, kao dete kada ga roditelji grde, u ovakvim pricama nije trebalo bilo sta kriti, ni pogled ni misli. Setio se izvinjenja i obecanja koje je dao Ranekiju o njoj, i shvatio da to obecanje vredi koliko i novcic na putu, nije ga preterano potresalo to, nije ni prvi ni poslednji put da prekrsi svoju rec, pogotovo rec datu osobi koja mu manje vise nista ne znaci u zivotu. Preko lica mu se pojavio neki cudan osmeh, polu srecan, polu porazen kada je progovarao.

"A zar bi bilo toliko lose da se izgubis?"


To live is not merely to breathe, it is to act.
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Similar topics
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu