Naruto Ninja Way

2018

Powered by Forumotion.

NNW
Login
Register
Glavni ulaz/izlazDanas u 12:21 amShinrai
Meeting hallJuče u 11:24 pmShinrai
Brod KonoheJuče u 10:42 pmZoro
Reka NakaJuče u 8:12 pmRiomarindo
Selo OhakoJuče u 12:37 pmMizu
Travel EvidenceJuče u 10:57 amMizu
Travel EvidencePet Sep 21, 2018 10:34 pmMizu
XI Jonin IspitPet Sep 21, 2018 7:21 pmRiomarindo
Južna obala zemlje čajaPet Sep 21, 2018 6:00 pmIllumi
Prijava za MisijePet Sep 21, 2018 11:15 amMizu
Shinrai bedroomPet Sep 21, 2018 12:51 amShinrai
Akino bedroomČet Sep 20, 2018 11:41 pmAkino
Training RoomČet Sep 20, 2018 11:40 pmShinrai
Travel EvidenceČet Sep 20, 2018 9:26 pmYoshirou

Makishima kuca

taj Pon Feb 05, 2018 4:41 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

First topic message reminder :

Izgled kuce:

taj Ned Mar 04, 2018 12:30 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je primetila da Makishima srče kafu prilično polako i odmah je pomislila da je skuvala prejaku . Uvek je imala problem sa tim: njene kafe su uvek bile toliko jake da jednostavno niko nije mogao da ih popije. Zato se uvek trudila da skuva slabiju dok pije sa nekim, čisto kako ne bi trovala druge. Svakom normalnom čoveku se do sada svidela njena kafa, ali Boa nije mogla da je pije, bila joj je preslaba. ZAto bi uvek stavila sebi šoljicu, reda radi, ali bi kasnije obavezno skuvala sebi duplo jaču. Primetila je da Makishima odmerava njenu nepopijenu kafu pa se nasmejala i rešila da mi kaže istinu:
Ne obraćaj pažnju na to što nisam popila kafu. Ja inače pijem previše jaku, ti to ne bi mogao da piješ, tako da sam skuvala ovo lično za tebe!
Namignula mu je, a zatim i sama krenula ka sobi, verujući da će joj i tamo biti lepo, sve dok je Makishima sa njom.
taj Ned Mar 04, 2018 12:43 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima se samo kulturno nasmejao na Boin izgovor, ako nije znala da spremi lepo kafu, ili ako je spremila jacu nego sto moze da popije, mogla je slobodno to da mu prizna a ne da mu puni glavu ovakvim glupostima, nije hteo da komentarise doduse, bilo je nepristojno kritikovati neciju kafu kada se sam ponudi da spremi. Usli su u spavacu sobu, i Makishima je odmah legao, zauzimajuci mesto najblize zidu, to je najvise voleo jedino iz glupe cinjenice sto mu je uvek bilo vruce kad spava, i po navici se naslanjao na zid da bi se ohladio. Tek tad je primetio da je Boa jos uvek u njegovoj kosulji.

"Zelis li da se presvuces mozda?"


Upitao je, sto je mozda bila greska, posto je taman zalegao i nije mu se bas odmah ustajalo


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Mar 04, 2018 12:57 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ni ne sluteći kakve se pokvarene i prljave misli kriju u Makishiminoj glavi, Boa je laganim korakom ušla u sobu. Posmatrala je enterijer sobe: bila je vrlo uredna i lepo sredjena.Prošlih puta kada se nalazila ovde sve je bio čist splet okolnosti,ovo je bio prvi put da može normalno da posmatra sobu. Ipak, sada nije imala želju za tim. Ugledavši krevet, u kome je praktično preležala svoju dugoročnu bolest, odjednom je osetila veliki umor. Dok joj je Makishima postavljao pitanje, nije mogla da suzbije zevanje. Košulja joj je bila veoma udobna, zašto bi je menjala sada, pred spavanje? Zato je samo odmahnula glavom:
Ako nije problem ja bih ostala u tvojoj košulji.
Zatim je vrlo oprezno i polako, kao da se plaši nečega, legla pored Makishime. Pogledala je u njega i dodala, više kako bi podržala ćaskanje pred spavanje:
Mogla bih jednom da ti skuvam pravu kafu, kakvu ja pijem. Sigurna sam da nećeš moći ni dva gutljaja da popiješ, ali to je normalno, samo ja mogu piti tako jaku kafu..nasmejala se pri pomisli na face ljudi koji su probali da piju tu kafu. Nemoj da se brineš, biće ti muka prvih par minuta od njene jačine, ali moram prosto da vidim tvoju reakciju na taj ukus.
taj Ned Mar 04, 2018 1:34 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Njemu nije smetalo to sto je ona samo u kosulji, ako ista, izgledala je izazovnije tako, mada mu nije bilo jasno sto ona i dalje prica o kafi, pogotovo o jakoj kada mu je spremila onu kao da je za njega bila kao da je neko prokuvao carape. Ljubazno se nasmesio i klimnuo glavom, izgleda da je pokusavla nesto da mu dokaze, mada nije znao sto, pa ju je pustio da misli sta god zeli o tome, kako je njena kafa najjaca il sta vec, mozda joj je samo bilo tesko da prizna da nije bas najbolja u necemu, i inace je izgledala kao da ima taj problem.

"Moze moze nije problem."


Rekao je, kao odgovor na oba pitanja, cisto kako bi vise zavrsili sa tom temom o kafi.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Mar 04, 2018 1:51 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je primetila da Makishima zvuči kao da hoće da je otkači, možda je ponovo previše pričala? Nije se mnogo obazirala na to, mada je rešila da će saznati o čemu je sve tada razmišljao. Bila je noć, i to je bilo vreme kada je Boa, ukoliko ne spava, bila najinspirativnija i najveselija. Sada se razbudila, verovatno samo od mirisa one dobre kafe, tako da je pretpostavila da se ni Makishimi, koji ju je popio, sigurno ne spava. Vetar se smirio i veče je izgledalo prilično prijajtno: poželela je još malo da uživa sa Makishimom. Zato mu se obratila sa pitanjem:
Makishima, jest da smo tek legli, ali da li bi voleo još malo da se prošetamo po kampu? Ako nećeš, slobodno reci, ja bih samo volela malo pred spavanje da procunjamo okolo.
taj Ned Mar 04, 2018 1:56 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishimi je najteze palo to sto mora da ustaje taman kad je legao, pridigao se prvo na ivicu kreveta u sedeci polozaj, cisto kako ne bih odmah ustao, a posle kratkog odmora se i uspravio. Vec je rekao da mu se ne spava, ali nije znao da ce i ona dobiti iznenadni nalet energije, Makishima je otisao do ormara po jos jednu belu kosulju, navukavsi je na sebe i pocevsi da se zakopcava.

"Pa moze, tako ces da ides po kampu ili...?"


Rekao je iz sale, znao je, bar je pretpostavljao da ce se presvuci, iako njemu nije smetalo da je vidi tako, ni najmanje, bio je siguran da to nije bas za svacije oci.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Mar 04, 2018 2:13 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boi se činilo da Makishima nije baš oduševljen njenom idejom. Smorila se na nekoliko sekundi, ali raspoloženje joj je bilo tako dobro da je osećala da će to moći da prenese i na njega, ukoliko mu to slučajno bude trebalo. Na njegovo pitanje ona se uozbiljila i rekla:
Naravno da ne, gde je onaj peškir, u njemu ću!
Međutim, odmah se nasmejala: bilo joj je smešno kad se priseća svih stvari koje je radila, često nije mogla da veruje da je to ona uradila. Bez reči je ustala i obukla farmerke ispod Makishimine košulje, nije joj padalo na pamet da se možda pomeri negde. Zatim je otkopčala nekoliko donjih dugmića košulje kako bi mogla da je sveže sa strane da ne bi bila preširoka i predugačka. Na kraju je čak izgledalo veoma kul. Misija oraspoložiti Makishimu može da počne: uzela ga je za ruku i istrčala iz sobe, pa zatim i iz kuće, ni ne pitajući ga kuda bi želeo da ide.
taj Sre Mar 07, 2018 8:59 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Leto je, po Boinom mišljenju, bilo jedno od najboljih godišnjih doba. Vrućina je umela da zamara, ponekad da bude nepodnošljiva, ali vrlina je bilo mnogo više: pogled na sve ono zelenilo, na život koji proističe iz njega i sunce koje je sve to obasjavalo za nju je bilo nešto neprocenjivo. Raspoloženje joj je bilo u skladu sa vremenom: uvek je bila živahna (više nego inače) i želela je da radi nešto. Zato je rešila da i Makishimi malo pokaže čar leta. Međutim, setila se da je on Yuki klan i da je njegova omiljena teritorija - sneg. Razmišljala je da bi mogli da svrate do Robin ako Makishima ne može da bude na ovoj vrućini. Došla je do prozora njegove kuće i kucnula tu umesto na vrata. DoMinJun je stajao pored nje i veselo razgledao Makishimino dvorište.
taj Sre Mar 07, 2018 9:15 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima nasuprot Boi nikako nije voleo leto, sunce i zelenilo jeste bilo fino, ali vrucina ga je pogadjala mnogo vise nego druge, dane je provodio sa otvorenim vratima, prozorima i cime god jos u kuci, kako bi uspeo da se koliko toliko rashladi, mada mu to nije bas najbolje polazilo za rukom, uglavnom bi sedeo na svojoj fotelji, povremeno se polivajuci vodom po licu. Cuo je kako je Boa zakucala na jedan prozor koji je izgleda zaboravio da otvori, ugledao je i zmiju koju neko vreme nije video kraj nje. Prijatno se osmehnuo i otvorio, mada mu nije bilo bas najjasnije zasto nije samo usla kroz ulazna vrata.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sre Mar 07, 2018 9:25 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je bila savršeno svesna otvorenih vrata kod Makishimine kuće. Ipak, nije želela da udje u njegovu kuću, nije bilo potrebe. Svakako se neće tamo zadržavati, pa zašto bi i ulazila kada može da uživa u prijatnim mirisima leta? Nasmejala se kada je videla Makishimu, mogla je da primeti koliko mu smeta ova vrućina. Ona je trenutno bila u šorcu i običnoj majici s kratkim rukavima i bilo joj je vrlo prijatno, ali on se izgleda kuvao i unutar kuće.. zato je rešila da odbaci ideju da ga zove da šetaju po tom suncu, bolje da sačekaju veče. Na snagu dolazi drugi plan. Pomazila je DoMinJuna kako bi prestao da šeta i rekla:
Makishima, zar nije prelep dan? Da li bi hteo da svratimo do Robin malo, imam neke planove!
Bila je toliko vesela i toliko oduševljena svojom idejom da provedu vreme zajedno sa Robin i da sprovede svoj plan tako da je bila ubedjena da je ne može odbiti.
taj Sre Mar 07, 2018 9:39 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishimi se apsolutno nije nigde mrdalo iz kuce, ali videvsi koliko je Boa odusevljena sopstvenom idejom, nije mogao tek tako da je odbije, uzdahnuo je, cisto kako bi njemu bilo malo lakse a potom joj odgovorio.

"Naravno, samo trenutak."


Odsetao je do svog kupatila i pustio ledenu vodu sa cesme, pod koju je stavio glavu, ta ledena voda je prijala vise nego ista kada sunce upekne, bas za takve situacije, cuvao je gumu za kosu u kupatilu, pa ju je svezao u rep, kako mu mokra kosa ne bi padala po licu, i kako bi umesto toka prijatno lila niz njegova ledja, nije bas izgledalo pristojno, ali nekako je morao da se bori protiv pakla koji je leto donosilo sa sobom. Vratio se do prozora, a potom dlanovima naslonio na njega.

"Mozemo da podjemo."


Rekao joj je, bilo mu je doduse cudno sto ga neko zove u goste, poslednji put kada je tako posecivao nekoga bio je klinac, iskljucujuci onu posetu Daruky, mada je nju pre toga umalo strpao u grob tako da se to i nije bas racunalo. Ko je uopste Robin? Robin...Robin...Ona Hanzoova drugarica? Otkud to da Boa zeli bas kod nje da je vodi, poslednji put kada su se videli Makishima je bio siguran da joj nije bas ostavio najbolji utisak, mada Boa jeste kod nje zivela pre nego sto se manje vise uselila kod njega. Pa dobro, mozda nece biti toliko strasno.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sre Mar 07, 2018 10:16 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je sačekala da se Makishima vrati mazeći svog DoMinJuna. On se lepo ispuzao po dvorištu tako da je sada bio miran. I on je uživao u ovom vremenu. Kada se Makishima pojavio, bila je prijatno iznenadjena njegovim novim izgledom: skupljena mokra kosa, polumokra košulja.. izgledao je privlačnije nego ranije. Pomislila je kako bi bilo lepo da leto duže traje (a ne samo nedelju dana lol) Pokušala je da ne reaguje na njegov izgled, mada je prilično primetno pocrvenela. Kako bi ipak izbegla da Makishima vidi njenu reakciju, skrenula je pogled kako bi navodno posvetila više pažnje DoMinJunu. Dok ga je mazila, rekla je samo:
Idemo odmah, ovog puta ćeš da piješ sa mnom! Robin uvek ima alkohol tako da ne moramo da svraćamo usput da kupujemo. Slažeš li se?
Glas joj je bio potpuno normalan tako da je uspela da ubedi sebe da Makishima nije izvalio njenu reakciju.
taj Sre Mar 07, 2018 10:37 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je lagano iskocio kroz otvoren prozor, docekujuci se na noge ispred Boe, osecao se pomalo kao neki provalnik zbog takvog izlaza ali izgleda da ga je ona cesto terala na te nekarakteristicne stvari, primetio je malo crvenila na njenom obrazu, ali vrucina mu nije dozvoljavala ni dovoljno snage ni volje da protumaci sta to znaci, bar je voda koja se slivala niz njegovu glavu pruzala neku vrstu, mada minimalnog, olaksanja.

"Pio sam i u onom selu zar ne?"


Rekao je iznemoglo, znao je da mu je ta letnja vrelina jedna od najvecih slabosti, prosto nije mogao da se sabere, osecao se kao starac, koji jedva ima snage da govori a kamoli da se krece, sigurno je dosta toga bilo u njegovoj glavi, iako mu jeste bilo losije nego drugima, jos losije je bilo zbog toga sto je on u mislima pravio frku oko toga, cekao je da Boa povede put do svoje prijateljice, svracao je i sam jednom ali se nije bas secao tacno gde je.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sre Mar 07, 2018 10:46 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je primetila da Makishimi uopšte ne prija ova vrućina. Izgleda da je ovo za njega bilo mučenje. Bilo joj je žao, ali u isto vreme izgledao je nekako ranjivije, a samim tim otvorenije. Bilo joj je slatko kako je onako sav beo, kao od snega napravljen, iskočio kroz taj prozor. Izgledalo je kao da uskače pravo u pakao. Zato je rešila da ga podbada malo, da se osveti za sve što je on njoj radio tokom njihovog poznanstva. Potapšala ga je po ledjima i rekla:
Makishima.. izgledaš kao da ti smeta ova vrućina..žao mi je što moram da ti kažem ovo ali Robin je izuzetno zimogrožljiva osoba i čak po ovakvom vremenu vatra je založena kod nje konstantno..izvini, moraćeš malo da pretrpiš
Bila je veoma ozbiljna dok je ovo pričala, čak je zvučala kao da joj je zaista žao. Nije planirala da mu kaže da Robin zapravo ne podnosi vrućinu nikako, možda čak i gore od Makishime, i da uvek nadje način da ohladi stan tako da bude ledara u njemu. Na koji način - i samu Bou je zanimalo. To će biti iznenadjenje za Makishimu kad dodje, ako nasedne na ovu glupu foru. Sve je ovo govorila dok se lagano kretala ka samom kraju kampa, gde se nalazila kuća Robin..
taj Sub Mar 10, 2018 4:08 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je bila u krajnjoj neverici i očajanju. I dalje nije svarila ono što je saznala upravo. Kako je to moguće? U trenutku joj ponovo nije bilo do života. Kada je Makishima rekao "još osam meseci", ona je imala osećaj da je rekao "osam vekova". Ako sada nije zaplakala, nikada u životu neće, to je isto pomislila. Potapšala je malo Makishimu po ledjima kako bii je pustio da sidje. Skočila je sa ledja i vrlo smoreno stala pored Makishime: izgleda da su stigli. Verovatno će ući u njegovu kuću i samo leći da spava. Prespavaće ispite i posle jednog vremena zaboraviće.. Da je samo bilo nešto poput "ne mogu, neću, plašim se..." postojao bi neki razlog. Ovo je njena čista neodgovornost. Samo je uzdahnula i sporim korakom krenula ka ulazu u kuću, govoreći vrlo tiho:
Ehh, nema od mene ničega..
taj Sub Mar 10, 2018 4:14 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishimi je bilo zao da je gleda tako smorenu i nikakvu, ipak na kraju krajeva nije bilo nista toliko strasno, ispit kao ispit, doci ce sledeci. Posmatrajuci nju kako se vuce i slusajuci kako kuka nije mogao a da iza njenih ledja ne prevrne ocima, preuvelicala je celu tu pricu, iako je razumeo da je njoj jos teze nego sto se na prvi pogled da primetiti, posto je ipak to bio rezultat njene nepaznje. Usao je za njom a onda joj stavio ruku na rame, morao je ipak nekako da je ohrabri, bar koliko je to trenutno moguce.

"Ma ajde, proletece to vreme, samo opet budi celu zimu bolesna i neces ni osetiti."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Mar 10, 2018 4:28 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se trgla na njegove reči.. Pogledala ga je i osmeh joj se brzo vratio na lice. Shvatila je da pokušava da je razveseli. To je njoj bilo toliko slatko da je poželela da je češće u bedaku nego što je vesela. Ipak, mora da mu uzvrati. Imala je neke osnove da tvrdi da on vrlo lako može da izgubi od takmičara koji trenira mnogo kraće nego on i koji je mnogo mladji od njega.. zapravo jednom je sanjala da ga je Harukami pobedio.. stresla se od te pomisli. Nemoguće da Makishima izgubi od Harukamia, zar ne? U svakom slučaju, kada je stavio tu ruku na njeno rame, ona se nasmešila i uzela njegovu drugu ruku. Uhvatila ju je obema rukama, nešto razmislila pa rekla:
Pazi se, Makishima. Znam da si jak i skoro nepobediv, ali ipak..uvek postoji mala verovatnoća da je protivnik ipak jači nego što izgleda.. znaš i sam, zar ne? nasmejala se pa je nastavila: Ali ja sam ubeđena da ćeš uspeti u svemu, a kako bih te častila, kada dodješ sa ispita, čeka te najbolja kafa na svetu sa najboljom večerom na svetu!
Izraz njenog lica bio je jeziv dok je sve ovo govorila, njeno oduševljenje ideom je na kraju bilo vrlo iskreno!
taj Sub Mar 10, 2018 4:37 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je klimnuo glavom, prihvatao je cinjenicu da ona brine za njega, bilo je lepo to, ali neosnovano, imao je potpunu sigurnost u sebe u ovoj situaciji, lekcija sa prvih chunin ispita je bila utisnuta u njegovom mozgu, sam sebi, sama arogancija koja mu je bila karakterna osobina, jeste najveci neprijatelj, i iako u odredjenim situacijama moze da pomogne, za borbu je bio siguran da nece potceniti bilo koga ko se nadje ispred njega. Ali gde bas kafom da ga casti?Morao je da izlazira veseo osmeh i da klimne glavom, cisto kako ona opet ne bi pocela da trabunja o tome kako dobro sprema kafu i opet pokrenula neko takmicenje, ali sto se tice hrane jeste ga obradovala, nije bio narocito spretan u kuhinji, niti je imao potrebe da bude, tako da bi ga fin, topao obrok zaista obradovao.

"Ne brini se, koliko god jaci bio nego sto izgleda, niko nije jaci od mene."




To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Sub Mar 10, 2018 4:52 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se nasmejala: odgovor kakav je mogla očekivati od Makishime. I zaista, nije imala osnova da brine o njemu, to je više bio neki instinkt.. Ali, zaista je verovala u njega. Verovala je da je jači od Harukamija i drugih (ne)srećnika. Uozbiljila se, pogledala ga pravo u oči i sa veoma ozbiljnim glasom punim topline rekla je:
Makishima..ja se nisam prijavila. Mislim da će ti to biti olakšanje. Nećeš ni u jednom trenutku razmišljati da li sam živa i zdrava, neće postojati šansa da urade nešto što bi moglo da nas natera da se borimo, ili možda ubijemo jedno drugo. Možda je i bolje što se nisam prijavila? Nije bitno. Ti moraš proći dobro, zbog mene, a to znači ne samo preživeti, već i vratiti se sa onim za čime si pošao. nasmejala se i dodala eto, to je bio moj mali govor, a sad idemo da spavamo, kasno je. rekavši to, povukla ga je ka krevetu kako bi mogli zajedno da legnu.
taj Pon Mar 12, 2018 11:20 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nakon noci provedene sto u spavanju sto u guranju u malecnom krevetu Makishima se probudio, kraca kazaljka na satu je pokazivala na sedam, sto je bilo kasnije nego sto se on inace budi, izgleda da mu je Boa potpuno poremetila ritam. Skoro da je zaboravio na jonin ispite koji su se trebali odrzati kasnije tog dana, u tom trenutku, jedino su bili bitni trenuci koje ce provesti sa njom, kada se ona probudi naravno. Svakako, neke pripreme su bile potrebne, podigao se iz kreveta vrlo polako, trudeci se da ne probudi Bou, a potom necujnim korakom otisao prvo do kupatila, kako bi obavio jutarnju higijenu, a zatim do dnevne sobe, tacnije do komode u njenom cosku gde je cuvao svoje stvari.

Nisu bas bile uredno poredjane ali znalo se gde sta stoji, iz prve fijoke gde je cuvao oruzija pokupio je senbon launcher i municiju za njega, nekako ga je zavoleo, ne previse korisno, i nikako razorno oruzije, ali poprilicno efikasno. Druga fijoka, gde su bile raznorazne stvarcice koje bi pomogle u borbi nije bila puna kao prva, ali iz nje je uzeo otrovnu dimnu bombu i tabletice koje bi ga odrzale zivim i zdravim sto duze je to moguce. Treca je u sebi imala samo jednu stvar, belu masku prosaranu crvenim nijansama, koju je za sebe osmislio kada su ga proglasili za anbua, nije da je bilo preterane potrebe da je nosi ali svakako, bila je statusni simbol, nesto sto bi eventualno zaplasilo nekoga ko mu se na ispitu nadje na putu. Sto se priprema tice tu je bio kraj, masku je zakacio na rame za sada, a ostalo potrpao po rancicima i torbicama koji su mu visili sa struka, jos jednom prebrojavsi sve poslednji put.

Kada je bio siguran da je sve gotovo samo je seo u kauc i cekao da se ona probudi, skuvao bi joj kafu ali eto, kada vec ima sanse da umre tog dana, bio je red bar nju da pusti da se iskupi za prethodnu kafu, planirao je svakako da je pohvali kakva god bila, u mogucem slucaju da napusti ovaj svet zeleo je bar da joj to ostane od njega.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Pon Mar 12, 2018 11:39 am
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je većim delom noći spavala vrlo lepo. Probudila se samo jednom tokom noći i videla uspavanog Makishimu. Iako je bila umorna, trudila se da što je moguće duže ostane budna kako bi mogla da ga posmatra takvog. Zaista je uživala u tome: jedina prilika u kojoj ne može ni pod kojim uslovima da je podbada. Ipak, umor ju je pobedio i ponovo je zaspala, pa je ustala kasnije nego inače. Ona je mnogo volela da spava, ali oduvek je shvatala da je predugo spavanje samo gubljenje vremena tako da se trudila uvek da spava minimalno moguće, ali da uvek bude naspavana. Protegla se u krevetu i usput prisetila ranijih vremena kada je imala traume od ove kuće zbog odredjenih dogadjanja. Tek onda je videla da Makishime nema. U trenutku je skočila sa kreveta. Bila je sva razbarušena ali lice joj je bilo sveže, lepo se naspavala.Trenutno je bila u pidžami koja joj je bila malo velika, većina stvari za u kući su joj bile ogromne zapravo. Razlog njenog naglog iskakanja iz kreveta bilo je odsustvo Makishime: gde li je, možda je već otišao na ispite? Koliko je uopšte sati? Sunce je već upeklo, da li je on otišao ne probudivši je? Da li će biti dobro po ovom suncu? Nemoguće da je nije probudio.. Nije se ni umila, ni oprala zube, ni presvukla - samo je brzinom svetlosti, zaboravivši na razbudjivanje (iako joj je inače trebalo dosta vremena da se razbudi) potrčala ka izlazu iz kuće. Usput je prošla kroz dnevnu sobu. Ušavši u nju, stavila je ruku iznad čela, kako su to nekad Indijanci radili, kako bi osmotrila sobu. Imala je zabrinut izraz lica, skoro da je znala da Makishima nije tu. Međutim, oko joj se zaustavilo na nečem belom što je sedelo na kauču. Bio je to Makishima! Lice joj se ozarilo, potrčala je ka njemu i viknula:
Makishima! Tu si!
Rekavši to, skočila je pored njega na kauč i veselo ga zagrlia.
Mislila sam da si otišao na ispit! Nemoj da me plašiš tako više!
Grlila ga je sve vreme, ali nije zvučala ljuto, već naprotiv, vrlo srećno.
taj Pon Mar 12, 2018 11:51 am
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je pri ustajanju zapravo potpuno zaboravio na cinjenicu da ce ona mozda pomisliti da je vec otisao, pa ga je to "tu si" poprilicno zbunilo u trenutku kada ga je cuo, gde bi uopste drugo bio? Uzvratio joj je naravno zagrljaj sa smeskom na licu, tek kada je izgovorila sledecu recenicu skapirao je u cemu je stvar.

"Zar stvarno mislis da bih tek tako otisao?"


Rekao je, mada to jeste stvar koju bi on mozda i uradio, rastanke nikako nije voleo, i iz kampa bi pre mogao lagano da ode a da se ne javi nikome, cak ni sopstvenim roditeljima, ali znao je da bi kod nje to izazvalo brigu, mozda i osecaj da mu nije stalo, pa mu nije ni padalo na pamet da ode bez reci. Posle nekog vremena odvojio se od nje, prekinuvsi zagrljaj, iako bi rado u njemu ostao, vreme koje su imali bilo je ograniceno, nije nikako smeo da kasni na ispit.

"Jel mozes da skuvas kafu, ja bih je vec spremio ali mrzi me po kuci da se setkam ovako."


Tapnuo je rukom po jednoj od torbica koje je imao na pojasu, ova je zazveckala zvukom metala od oruzija koja su se u njoj sudarila kada je to uradio.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Pon Mar 12, 2018 12:03 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se u trenutku uozbiljila. Setila se da bi sada trebalo da je i ona opremljena oružijem i da se sprema da krene na ispit. Onda ni ona ne bi mogla da ode do kuhinje. I mada Makishimi ni na kraj pameti nije bilo nešto tako, njoj je ovo izgledalo kao da je ona žena domaćica koja sprema svom mužu nešto za odlazak u borbu. To bi u svakom slučaju radila, ali ona je bila ratničkog duha. Ona je bila ta koja je želela da ide u borbu. Shvatala je da je jedino njena neodgovornost zaslužna za to što ona danas neće moći da ode na ispite. Zato je pokušala da sakrije izraz nezadovoljstva i nervoze osmehom od uha do uha:
Dakle, sada želiš moju kafu? A kako to, a? Zar te neću otrovati za ispite?
Dok je govorila to "ispite" malo joj se namračila faca ali slabo se primećivalo zbog razbarušene kose koja je mogla da odvlači pažnju od izraza njenog lica.
taj Pon Mar 12, 2018 12:21 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je znao da su ispiti osetljiva tema za Bou, ali u ovakvoj situaciji nije mogao nikako da igra oko toga i da je ne pominje, prosta cinjenica jeste bila da ce za svega par sati poceti, i da ce on morati da podje, bez nje, sto se kosilo sa onime sto je ocekivao. Mozda mu je bas zato uputila ovaj komentar za kafu, a mozda i prosto zbog one scene kod njene prijateljice pre neki dan, svakako nije zeleo sada da se prepire sa njom, sama opcija, mada malo verovatna, da se nece vratiti, i da se nikada posle toga nece videti, ubila je njegovu zelju da je podbada.

"Ne mislim da ces me otrovati, i da se to desi, radije bih da me ti ubijes nego neko drugi."


U glasu mu se osecala odredjena doza nervoze, potkrepljena njegovim isforsiranim polu osmehom, koji nije bio onoliko dobro odglumljen niti samouveren kao inace. Prvi put je bio zaista nesiguran u ovakvoj situaciji, koliko god hteo da sebe ubedi da ne zna zasto, bilo mu je jasno kao dan, sama cinjenica da moze nikad vise da ne vidi Bou ubijala ga je u pojam, jos gore, nije mogao da zamisli kako bi njoj bilo da se ne vrati, on bi bar bio mrtav pa verovatno ne bi ni imao svest o tome, ona za razliku od njega ne bi bila.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Pon Mar 12, 2018 12:39 pm
avatar
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je duboko u sebi odavno bila svesna Makishimine nervoze jer je i sama bila jednako nervozna, ako ne i više. On će makar sve vreme znati šta mu se dogadja i u njegovim je rukama njegov život, ona može samo da gleda, jer to je ispit, ne sme da se meša, i ne želi. Zato je odmah locirala nijansu nervoze i nesigurnosti u njegovom glasu. Zaboravila je na to da ona ne ide na ispit. Činjenica da je on pokazao nervozu govori o tome da je on zapravo veoma zabrinut. Pretpostavljala je da se ne plaši smrti, ali kome je svejedno kada zna da se možda neće vratiti živ? Nervoza koja je bila sakrivena duboko u njoj poela je da izbija na trenutak napolje. Kako Makishima to ne bi primetio, bez reči je otišla u kuhinju i stavila vodu za kafu. Tu je udahnula nekoliko puta malo dublje i uspela da suzbije svu nervozu: primetila je da, koliko god ona bila nervozna, u trenutku kada treba da smiri Makishimu ona postaje zaista potpuno smirena. Možda zbog ogromne želje da mu pomogne? Nebitno. Odmah se vratila kako je Makishima ne bi čekao. Došla je do njega, nije ni reč progovorila, samo ga je uzela za ruku i povukla nagore. Čim je to uradila, vrlo nežno ga je zagrlila. Dok ga je grlila, osećala je njegovo snažno, mišićavo telo. Osećala je hladnoću koja je dopirala iz njegovog tela, ali hladnoća je na neki način nju zaobilazila. Tada je shvatila da potpuno veruje da će on zamrznuti i zgromiti svakog protivnika koji mu se nadje na putu i da će se vratiti. Zato se malo odvojila od njega, pogledala ga u oči, gledala ga je veoma dubokim i ozbiljnim, ali nasmejanim pogledom. Nije se ona smejala, bila je ozbiljna, ali uputila mu je tako topao pogled da je izgledalo kao da su joj oči nasmejane. Gledala ga je tako par sekundi, a onda je prišla bliže i poljubila ga. Ona nije bila osoba koja je volela da se cmače svaki sekund, smatrala je da nema smisla raditi tako nešto. Svaki njen poljubac imao je određeni cilj, svaki je bio iz čiste želje da mu dokaže nešto bez reči, to je bio vid komunikacije. Ipak, odvojila se od njega i vrlo oštrim i odsečnim glasom rekla, ponovo ga gledajući u oči:
Pobedićeš. Ko god da bude protivnik, Makishima, znam da hoćeš.
taj Pon Mar 12, 2018 12:57 pm
avatar
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Isprva je i on nju zagrlio, i nakon toga, tih nekoliko sekundi koliko je proslo, je samo uzivao u njenom pogledu i u intipnosti cele situacije, ali poljubac nije ocekivao, ovo je bio prvi put da je ona njega poljubila, i do tada mu jeste bilo cudna ta cinjenica da je on svaki put inicirao poljupce, razumeo je to donekle, sve poteskoce kroz koje je prolazila, sve sto se desavalo izmedju njih, izmedju nje i Ranekija, nije bas hteo da je smara oko toga, ali nije mu bilo jasno. Samo je zatvorio oci i uzivao u tome, i nakon poljupca, kada je cuo te njene reci imao je svoj uobicajni samouvereni osmeh na licu.

"Znam."


Odgovorio je, i zaista jeste i pre toga sto je ona rekla znao, nije se plasio jednog protivnika, plasio ih se vise, plasio se nekog potencijalnog izazova koji uopste nije ukljucivao protivnike, ali poljubac kao da je sve to obrisao, ne zato sto su te opcije nemoguce, vec zato sto kakva god opcija ga zadesi, znao je da mora nekako da je savlada, znao je da mora da se vrati.

"Hoce li stici ta kafa pre nego sto ja odem?"


Upitao je, u sada vec normalnijoj i opustenijoj atmosferi, svega par sati ga je delilo od polaska


To live is not merely to breathe, it is to act.
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu