Naruto Ninja Way

2019

Powered by Forumotion.

Naruto Ninja Way

Stvori originalnog lika i postani najjači ninja u Naruto svetu! Izaberi put dobra i postani lider sela - kage ili se odluči za put zla i kreiraj organizaciju kojom ćeš uništiti svet!

ULOGUJ SE
REGISTRUJ SE

Dobrodošli na

Naruto Ninja Way 2019


Makishima kuca

taj Pon Feb 05, 2018 4:41 am
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

First topic message reminder :

Izgled kuce:
Makishima kuca - Page 6 Latest?cb=20100124035817
taj Ned Feb 25, 2018 4:26 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je osetila kako je Makishima privija uz sebe i kako pokušava na neki način da je zagreje. Verovatno bi pokušala da se odvoji od njega, međutim nije imala snage. Njegov zagrljaj zapravo i jeste smanjivao njeno drhtanje, ali osećala je da mora prvo da priča sa njim.. sve je bilo i više nego komplikovano i bilo joj je mnogo žao što je sada bolesna i ne može da priča sa njim normalno. Međutim, bolest je bila prejaka: nije mogla da se bori protiv nje sama. Pokušavala je do sad, ali bivalo joj je sve gore. Da je ostala sama, verovatno bi umrla. Makishima ju je tešio, govoreći da će uskoro biti toplije, ali njoj je bilo toliko hladno da nije mogla da poveruje da će joj ikad više biti toplo.. ipak, malo se manje tresla, što joj je dozvolilo da, iako tihim, malo stabilnijim glasom kaže:
Makishima...
zastala je, shvativši da je i dalje u njegovom zagrljaju. Veoma lagano se izvukla iz zagrljaja, ali ne potpuno: i dalje je bila na istoj distanci, samo ga je uhvatila rukama za ramena i gledala ga u oči dok je pričala:
Bila sam kod Ranekija.. bila sam da pričamo.. da mu ispričam sve. I nije mi bilo dobro ni tad. Ali on me je ostavio ovakvu. Pustio me je da sama odem u ovakvom stanju. I ti si mi sad pomogao.. možda bih i umrla da se nisi ti pojavio. Nasmešila mu se vrlo iskreno, mada slabo, s obzirom na to da je i sama bila jako slaba. Hvala ti, Makishima. Boa ga je sve vreme vrlo slabašnim stiskom držala za ramena kako bi mogla da ostane dovoljno skoncentrisana upravo na njega. Osim toga, možda jednostavno nije želela da i on ode i ostavi je u tom stanju, jer to bi verovatno bilo pogubno za nju. Ono što je trenutno osećala prema njemu je najiskrenija zahvalnost. Ipak, došla je kako bi mu sve ispričala, a malo se pogubila. Logično, temperatuja joj je bila veoma visoka. Zato se za sad samo iskreno zahvalila i čekala trenutak da ispriča sve..
taj Ned Feb 25, 2018 5:02 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

"Ne zahvaljuj mi se za ovo Boa, zapravo nemam ideju sta radim, voleo bih da mogu vise da pomognem."

Rekao je malo porazenim glasom, pogled mu je odlutao u stranu, a vilica mu se stegla usled besa koji je osecao prema sebi, bio je tako talentovan za nemoralne stvari, da je zaboravio da se malo posveti stvarima koje bi nekome pomogle, nikada nije ocekivao da ce uopste nekome zeleti da pomogne koliko je Boi u tom trenutku. Svakako, osecao je da treba nesto da mu isprica, bilo mu je drago kada je cuo da je sve ispricalo, sto zbog toga sto to napokon vise nije tajna, sto zbog cinjenice da sada kada se sve zna, Daruky nije imala cime da mu mase iznad glave. Vratio je pogled na njene oci, i isforsirao osmeh, nadao se da ce zbog toga bar malo da se opusti, da ce joj biti bar malo prijatnije, iako nije mogao to da ocekuje.

"Mozes kasnije da mi ispricas sta je bilo, sada ti treba odmor."


Rekao joj je, suprotstavljajuci se svojoj gorucoj zelji da odmah sazna sta se desilo, kao da je to u tom trenutku bila najbitnija informacija na svetu, jedino bitnije od toga bilo je da se ona sabere.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 5:29 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je sada pustila Makishimu.I dalje joj je bilo hladno, ali tokom razgovora postajala je svesnija svega što se dešava oko nje. Primetila je njegov osmeh upućen njoj, i mada se nije opustila iz prostog razloga što joj to temperatura nije dozvoljavala, osetila se bolje. Kada ga je pustila, zamotala se još više u ćebe, prekrila ga preko glave i samo je izvirila licem. I dalje joj je bilo užasno hladno,počela je mahinalno da trlja rukama kako bi se zagrejala. Osećala se mrtvo, telo joj je bilo slabije nego ikada, međutim, shvatala je da mora da završi ovaj razgovor kako bi ikada mogla da ozdravi. Zato se obratila Makishimi vrlo tihim glasom:
Makishima.. da li će niti gotov taj čaj uskoro? Jako mi je loše i hladno i ne znam kada će mi biti dobro, a razgovor mora biti obavljen sada. Mislim da ću, izbacivši to iz sebe, izbaciti i pola bolesti. Možda i neću, ali svakako, dok to držim u sebi, neću ozdraviti. Osećam to. pogledala ga je u oči i vrlo direktno pitala
Da li te zanima o čemu smo sve pričali Raneki i ja, jel želiš da znaš?
Ona toliko nije želela da mu kaže, ali osećala je da mora. Znala je da će joj biti jako teško da proživljava ponovo tu scenu, ali, klin se klinom izbija, od šoka se oporavljaš drugim šokom.. osim toga, Makishima treba da zna to, tako je smatrala. Ipak, mora prvo da bude uverena da on želi da je sasluša..
taj Ned Feb 25, 2018 5:45 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Klimnuo je glavom na pitanje o caju a pitanje da li zeli da zna o Ranekiju ga je skoro nasmejao, i sigurno i bi prsnuo u smeh da nije bio toliko zabrinut oko groznicave Boe, izgleda da je njegova kuca postala neka vrsta javne bolnice. Zapravo to sa Ranekijem je jedino sto je u tom trenutku hteo da zna, zaboravio je na svadju, pa to se nije moglo nazvati svadjom, ali prikrivenom prepirkom koju je imao sa Daruky, stavise zaboravio je na nju kompletno, kao da uopste nije postojala, kroz glavu su mu prolazile hiljade i hiljade opcija, sto dobrih po njega sto losih. Nije hteo jos da se raduje, stagod da se desilo nije smeo da se raduje, makar ne da Boa primeti to.

"Boa, naravno da zelim."


Odgovorio je kratko, a potom otisao u kuhinju po caj, ne pazeci toliko na korak ovaj put, izgleda da je u svakom slucaju Daruky mnogo cvrsce spavala od njega, sto je bilo odlicno. Voda je vec davno pocela da vri, i dobar deo je vec iskipeo, na svu srecu Makishima je sebe znao, i znao je koliko cesto zaboravi dzezvu na ringli pa je zato po navici uvek sipao malo vise vode nego sto je potrebno. Presuo je to u duboku solju, obicnu, belu, bez ikakvih sara, stavio kesicu u nju i poklopio tacnom, maltene isti proces kao i sa Daruky, potom se zaputio nazad u sobu.

"Pricaj."


Rekao je dok je spustao caj na drveni kredenac pored stola, a potom seo i gledao u nju, zeljno iscekivajuci odgovor.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 6:12 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je pogledala čaj, ali nije imala snage da ga dohvati i otpije malo. Gledala je tu belu šolju, bez ikakve šare, bez ičega, i pomislila kako je to vrlo jednostavna šolja, ali da je upravo to čini lepom. Ta jednostavnost u umetnosti joj se uvek svidjala. Pomislila je da je i njen život ranije bio takav: jednostavan. ali lep. Međutim, prošarala ga je izvesnim bojama, i izgleda da ih nije nimalo lako izbrisati: onaj jednostavan, tako lep život možda se više nikada neće vratiti. Razmišljala je o tome dok je čežnjivo gledala u šolju, sa željom da je dohvati i otpije malo. Međutim, s obzirom na to da nije bila u mogućnosti, posle oko jednog minuta ona se okrenula ka Makishimi, veoma tužnim i umornim očima ga pogledala i rekla:
Makishima..ispričala sam sve Ranekiju. Ispričala sam šta si sve uradio. I šta sam ja uradila. Možda nisam smela bez konsultacije sa tobom? Ne znam, ali izjedalo me je to, Makishsima, morala sam da mu kažem.. Rekla sam mu za ona tri poljubca, ali takodje sam napomenula da mu ne padne na pamet da tebe okrivi, jer jedini krivac sam ja..a njegova reakcija je isto posebna priča..o tome ću ti posle pričati, a sad želim da te pitam, to je jedna od stvari zbog kojih mi je ovako teško.. zagledala se u njega par sekundi, izgledalo je kao da skuplja hrabrost da mu postavi pitanje:
Da li ti je jasno zašto sam ja jedini krivac u ovoj situaciji? Shvataš li zašto jedino sebe krivim? rekavši to, zakašljala se: čak i ovo bilo je dosta pričanja za njeno sadašnje stanje. Stavila je rame preko usta kako ne bi kašalj dopirao do Makishime i čekala njegov odgovor..
taj Ned Feb 25, 2018 6:40 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je video njen otuzni pogled ka soljici, i odlucio da pomogne, obuhvatio ju je rukom, vrelina same solje mu nije smetala, hladio ju je pasivno svojim rukama, i pruzio ju je njoj, slusajuci taj govor koji mu je pripremila. Bilo mu je upecatljivo to koliko Boa sve na sebe krivi, realno ona, bar u prvoj i drugoj situaciji nije mogla da predvidi poljubac, mozda da je bila malo brza, ali zapravo on u toj situaciji nije video krivca, on je bio emotivna budala koja se zanela, Raneki je bio Raneki, a Boa je bila negde izmedju zbunjene i uplasene, tesko se krivica mogla svaliti na nju. Pomalo se, koliko god to kvarno bilo, nadao da ce reci da je medju njom i Ranekijem gotovo, pa mozda i jeste,
ali iz onoga sto je rekla se nista nije konkretno moglo zakljuciti.

"Boa, razumem da sebe krivis, ali nema potrebe za time, ja ne mislim da je iko u ovoj situaciji kriv. Ne smeta mi sto si rekla, cak mi je i lakse, samo mi reci sta se tacno desilo, i sta sve znaci?"


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 7:05 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je prihvatila čaj i klimnula glavom u znak zahvalnosti. Uzela je čaj u ruke, iako je bio vreo to joj je prijao. Nije uzela ni gutljaj, samo ga je vrtela u rukama i trudila se da prekine da drhti kako se čaj ne bi prosuo. Gledala je u njegovu sadržinu jedno vreme, ponovo zamišljeno. Temperatura joj nije davala da se skoncentriše onoliko koliko bi trebalo da bude skoncentrisana u datoj situacii i to ju je nerviralo. Naterala se da podigne pogled ka Makishimi kako bi ponovo usmerila pažnju na njega, a ne na čaj. I dalje je bila neobično crvena u licu, kaplje znoja su se spuštale niz čelo.. ona je duboko udahnula kako bi ubacila dovoljnu količinu kiseonika, a samim tim i dobila makar malo energije za dalju priču. Odmahnula je glavom i odlučno, mada veoma tiho rekla:
Ne, Makishima. Ne shvataš zašto sebe krivim. No, nije ni važno. Želiš da znaš šta se dogodilo?
Zastala je i ponovo usmerila pogled na čaj par sekundi. Grlo ju je toliko grebalo, bol je postajao nepodnošljiv, tako da je uzela gutljaj čaja da bi mogla da nastavi da priča.
Reći ću ti šta se dogodilo. Vidiš li u kakvom sam stanju trenutno? Veoma se loše osećam, ne znam ni kako sam u stanju da budem budna i pričam sa tobom.. ali nije to bitno. Ti si mi pomogao i ja sam ti zahvalna.. ali, šta je uradio Raneki? On me je pustio da odem sama, po ovoj hladnoći, sa ovom temperaturom.. u bukvalno polumrtvom stanju. Da li ti to nešto govori, Makishima? Glas joj sada nije bio tužan, već razočaran do te mere da je sa gadjenjem pričala o tome što se dešavalo:
Na sve što sam mu ispričala, on nije okrivio mene. Naprotiv, krivio je sebe.. rekao je da je on loš, da je on zlotvor, da ja nisam zaslužila da budem sa njim. Međutim, imala sam osećaj da je prosto želeo da me na neki način otera. Ne znam da li se nešto dogodilo,
ali napravio je barijeru između mene i njega. Nisam mogla da mu pridjem. Nije mi dozvolio. Makishima, ja ne znam da li smem sve ovo da ti pričam..
glas joj se stišao, oči se malo suzile i ponovo je zvučala veoma tužno, čak ranjivo, dok je govorila: Makishima, konačno sam poverovala nekome.. konačno sam smatrala da mogu da računam na nekoga.. a zašto sam to uradila? Kako sam to mogla sebi da dozvolim? nasmejala se samoj sebi i nastavila: Glupo sam postupila..trebalo je da znam da će sve tako biti..trebalo je pametnije da postupam.. možda bi i nastavila da priča, ali je ponovo počela da kašlje, spustila je čaj kako ga ne bi ispustila i uhvatila se za pluća, koja su počela da je bole od tog kašlja.
taj Ned Feb 25, 2018 7:28 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Saslusao je jos jedan u nizu Boinih monologa, nije verovao koliko, cak i tako bolesna, reci moze da izgovori za tako kratko vreme, jadala se o Ranekiju, Makishima nije znao kako da odreaguje, slaganje sa njom bi bilo jednostavno seljacki, kao da je nagovara na nesto lose, a da ga brani nije imao ni zelju ni nameru, pa je odlucio da ide putem manjeg otpora i izignorise taj deo potpuno, taj deo je svakako bio vise kao uvod za sledeci, o poverenju,o tome kako je pogresila. Bilo mu je zao da to cuje od nje, jednostavno, znao je da obicno ljudima treba to da nekome veruju, cak i njemu, lazljivoj bezosecajnoj gamadi je bilo lakse otkako se osecao da moze da veruje Boi, na ceo njen odgovor je hteo da odgovori nekako smisleno, ali taj kasalj ga je odsekao, u mestu se zamrzao, ne znajuci kako da pomogne, osecao se bespomocno, jedino sto je mogao je da saceka da zavrsi pre svog odgovora.

"Boa, molim te da ne lupas gluposti, meni je cudno da ovo izgovorim ali poverenje samo po sebi, nije losa stvar."


Zastao je, hteo je u glavi da proveri, da bude siguran da li je sledeca stvar koju ce reci istina, i zakljucio je da jeste, nikada ne bi uradio ista sto bi je povredilo.

"Meni mozes da verujes."


Rekao je, znajuci da kada neko tako nesto kaze, obicno je razlog da mu se jos manje veruje, kako god, sa obzirom da su to on i ona, nadao se da to nece tako protumaciti.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 7:51 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je prestala da kašlje, uzela je čaj i još malo otpila. Šolja joj je sad bila preteška pa ju je pružila Makishimi da joj ne bi ispala. Uhvatila se za slepoočnice zato što je osetila naglo pulsiranje u glavi. Međutim, i dalje je posmatrala Makishimu. Da je bilo ko drugi pričao o poverenju, u ovom trenutku bi, bez obzira na bolest, ustala sa kreveta i izašla iz kuće. Međutim, sada se samo nasmejala kada je rekao da je poverenje dobra stvar: nije se smejala toj izjavi, smatrala je da je to potpuno tačno. Ali, samo u teoriji. U praksi to još nije doživela.. to mu je i rekla:
Makishima..poverenje jeste dobra stvar, ali u teoriji. Kažeš da mogu da ti verujem?
Tu je zastala. Iz nekog razloga, ovo joj nije zvučalo toliko smešno.Njegove reči imale su odredjenu težinu, i ona je osećala to. Sklonila je ruke sa slepoočnica, pridigla se još malo i uhvatila Makishiminu ruku svojim rukama koje su gorele od temperature. Bile su jako slabe tako da je jedva držala njegovu ruku. Ipak, to je mahinalno uradila kako bi imala neki kontakt sa njim dok priča o ovoj ozbiljnoj temi. Pogledala ga je u oči i prilično oštro rekla:
Makishima, ja želim tebi da verujem. Da li postoji način da mi objasniš kako mogu posle svega da poverujem bilo kome.. zastala je na sekund, a onda se ispravila:
Izvini, temperatura me drma, ne znam šta pričam. Ti nisi bilo ko. Nisi kao drugi, zar ne? Ja sam se već uverila u to.. ali ja sam ranije živela bez ikakvog poverenja u ljude. Jednostavno nisam imala potrebu za tim. Sada imam. Makishima, da li si ti zaista osoba na koju ću uvek moći da računam? Da li uopšte možeš znati odgovor na to pitanje? Boa ga je i dalje držala za ruku, a oči su joj sijale tako da je izgledala čak pomalo jezivo.
taj Ned Feb 25, 2018 8:10 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Sada je vec morao osmehnuti na njen komentar, pitala ga je bas ono o cemu je malopre razmisljao i sam, i sada je bio potpuno siguran da je odgovor potvrdan, stegao je njenu ruku i zagledao joj se u oci, klimnuo je glavom, znajuci da su reci suvisne, svakako hteo je da izgovori to, retko je bilo, zapravo nikada nije bilo, to da on nekome bezuslovno veruje, i da je to osecanje uzajamno, nije ni sam znao kako se sve to dogodilo, kako je od niceg vise od popodnevnog druzenja doslo do ovoga, kako se sve izmaklo kontroli, milion kako.

"Da, i da."


Odgovorio je kratko, nije bio covek od mnogo reci, smatrao je da je i to dosta.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 8:27 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je pustila njegovu ruku. Shvatila je da je suviše pričala: na to su je podsetili Makishimini kratki odgovori. Pomislila je kako je već postala malo dosadna Makishimi, jer i sama sebi je dosadila. Ipak, i dalje je bilo mnogo stvari o kojima je želela da priča sa Makishimom, ali njena bolest joj to nije dozvoljavala. Bilo joj je jako neudobno u svojoj koži, temperatura nije htela da se spusti, osim toga bila je sva mokra, što joj nije dopuštalo da se opusti. Htela je da reši to na neki način, ali bilo joj je veoma glupo, posebno u ovoj situaciji, da traži ponovo od njega da joj da nešto da obuče. Zato se samo još više skupila u ćebe, rešivši da će mu malo kasnije tražiti ako joj ne bude bolje. Zagledala se u pod: nije joj bila prijatna sledeća tema koju je htela da započne. Ipak, morala je sve da izbaci iz sebe, osećala je kako joj na duši biva sve lakše i lakše kako je razgovarala sa Makishimom. Ipak, ovog puta ga nije gledala, već je tihim i malo promuklim glasom rekla:
Makishima..šta misliš o svemu onome za Ranekija? Nisi ništa prokomentarisao. Ja mislim da je među nama sve gotovo, a ti? skupila je kolena ka grudima i obuhvatila ih. Počela je da prepliće prstima, to je često radila kada je nervozna. Sada je "nervozna" bilo jako slaba reč za opisivanje osećaja neprijatnosti koji je osetila u tom trenutku. Neprijatnost, griža savesti, gadjenje prema sebi što se uopšte usudila da postavi to pitanje Makishimi, sve ju je to nateralo na tu nervozu i na skretanje pogleda sa Makishime.
taj Ned Feb 25, 2018 8:41 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Izdahnuo je smoreno, zaista se nadao da nece morati to da komentarise, i nije zeleo, ali sa druge strane, nije ni mogao da ne odgovori na ono sto ga je pitala, pogotovo ako ce joj zbog toga biti bolje, primetio je da je okrenula glavu od njega, a to nikako nije voleo kada su pricali, po obicaju je stavio ruku na njenu bradu i okrenuo je ka sebi, izgovarajuci samo:

"Oci, Boa."


Nije znao sta bi odgovorio i dalje, ali morao je, nije hteo da je ohrabri da bude sa Ranekijem, ali opet, samo to sto je postavila to pitanje, znacilo je da bi bilo kakav iskren odgovor ne bi bio potvrdan, jos jednom je uzdahnuo, bilo mu je tesko sto uopste mora to da kaze.

"Ne znam Boa, samo ti to mozes da znas, nemoj pogresno da me shvatis ali ne zelim da komentarisem na tu temu, ne zelim da te ubedjujem na bilo sta vezano za njega."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 8:51 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se malo trgla, kao i svaki put kada bi je Makishima na tako nežan način dotakao. To je bilo kontrasno sa njegovom prirodom, tako nežan dodir od takvog čoveka, to je za nju bilo neshvatljivo, mada veoma zanimljivo. Ipak, sada je trzaj bio samo refleks, nije mogla da razmišlja o tome. Njegov odgovor ju je pogodio kao da ju je ciljao direktno u srce: upravo ovakvog odgovora se plašila. Znala je da je preterala što mu postavlja to pitanje, ali je ipak postavila. To je trebalo da očekuje, ali u trenutku kada je to izgovorio osetila se veoma loše. Uprkos tome što joj je podigao glavu i upozorio je na pogled, ona nije mogla da izdrži: iskoristila je svu snagu koju je imala i spustila glavu ponovo nadole, ne pomerajuću njegovu ruku. Tihim glasom je rekla:
Izvini, Makishima.. ti si toliko divan prema meni, a ja se ponašam ovako oholo i bezobrazno..jednostavno, iako znam da izlaz uvek postoji, imam osećaj da sam sad u bezizlaznoj situaciji. Makishima, ja ne znam šta da radim sada. snaga ju je polako napuštala tako da joj se glas malo spuštao svakom rečenicom, tako da je ova poslednja bila veoma tiho izrečena.
taj Ned Feb 25, 2018 8:59 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Osmehnuo se Boi kao znak da nije ljut, da ce sve biti u redu, razumeo je da njen pogled ipak nece dobiti u ovoj situaciji pa je i odustao od ideje da hoce, zeleo je da joj da odgovor, i da joj neko pomogne, ali taj odgovor je mogla jedino u svom srcu da nadje, iako bi joj on rado rekao da raskine sa Ranekijem i bude sa njim. Razimsljao je o odgovoru par kratkih trenutaka, pokusavajuci da smisli bilo sta sto bi bilo odgovor a ne postavilo jos vise pitanja, ipak, tako nesto mu je izmicalo. Njegov glas bio je dubok, ali nezan, zaista nije hteo da joj na bilo koji nacin bude neprijatno zbog onoga sto govori.

"Nisi bezobrazna Boa, ne brini, ja bih ti rado rekao da batalis Ranekija i budes sa mnom, al to bi bilo lako zar ne? To bi bio odgovor koji bih ti dao da uopste ne marim za tebe i da samo zelim da meni bude lepo. Uradi stagod mislis da je ispravno, bez obzira na to sto sam ja pricao, bez obzira na ista osim onoga sto ti zelis, bolji savet mislim da ne mogu da ti dam."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 9:12 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je uzdahnula. Znala je da je Makishima potpuno u pravu, ali trenutno ne samo da nije znala šta želi i šta je najbolje za nju, već je uopšte nije zanimalo šta je najbolje. Već danima je bilaa u tom stanju u kom jednostavno nije marila za svoja osećanja. Zapravo, podsvesno je sama sebe kažnjavala za sve što se dogodilo, iako po mnogim kriterijumima i nije bila kriva. Smučila joj se ta tema, bilo joj je previše loše da bi mogla toliko da se napreže. Svojim uzdahom ona je želela da pročisti mozak od svega toga. Međutim, slepoočnice su tada počele da pulsiraju kao lude, glava je počela da je boli mnogo više nego do sad. Nešto oštro, poput noža, prošlo joj je kroz glavu. Ona se uhvatila za slepoočnicu i tiho jauknula. Ona je često imala napade migrene, a pri ovako visokoj temperaturi to je bilo opasno bolno. Međutim, u takvim trenucima ona je želela da niko ne primeti njenu slabost. Zato je što je brže mogla sklonila ruku sa glave i, iako joj je i dalje bilo neopisivo loše, ona se nasmešila i rekla:
Mogao bi da mi daš nešto da se presvučem, cela sam mokra, ne mogu da se zagrejem..
U tom trenutku nije joj bilo glupo da mu traži odeću zato što je htela da odvuče njegovu pažnju ukoliko je slučajno primetio da joj je pozlilo.
taj Ned Feb 25, 2018 9:26 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nije bio glup, i stvari poput cak i njenih sicusnih reakcija mu nisu promicale, zatvorio je oci i blago odmahnuo glavom, razocaran time sto je uopste pomislila da ce ga prevariti na tako glup i jednostavan nacin, nije jos nista govorio o tome, nije zeleo da ona zna, bar ne jos uvek, da ju je procitao kao knjigu. Ustao je, i iz ormara uzeo belu kosulju, tamne pantalone, i beo kaput, dugacak i sa ogromnom kragnom, prebacio ih je preko ruke, a potom ih bacio na krevet.

"Dacu ti malo privatnosti, reci kad da udjem."

Rekao je i izasao iz sobe, prosetavsi se do kuhinje, niti ona niti Daruky koja je spavala nisu mogle cuti da se uopste pomerio od vrata svoje sobe, tom umetnoscu sunjanja je skoro potpuno ovladao, taman je dobro isla uz laganje i manipulacije. Otvorio je viseci element iznad svog frizidera i iz svoje male apoteke iskopao narandzastu, plasticnu teglicu sa belim poklopcem, vratio se kroz dnevnu sobu, kroz hodnik, do svojih vrata, cekajuci da ga Boa dozove unutra.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 9:34 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je odahnula kada je Makishima izašao. Brzinom koju je mogla sebi da priušti, ustala je iz kreveta. Drhtala je kada je izašla iz ćebeta. Tek sada je osetila koliko joj smeta njena trenutna odeća. Svukla ju je i što je brže mogla obukla Makishiminu, kako bi se što pre zagrejala. Razlika je bila veoma primetna: još kada je navukla kaput, osetila je da će joj uskoro biti bolje.Ipak, hladnoća i groznica nisu mogle da prodju od toga. Vrlo sporim korakom je došla do vrata kako bi Makishima mogao da je čuje, jer nije imala snage da se dere:
Makishima, slobodno možeš da udješ..
Pričala je najglasnije moguće, a to je bilo duplo tiše nego što je inače pričala. I to naprezanje ju je umorilo. Nije imala snage da se natera da odšepa do kreveta, pa je samo stala tu i čekala da Makishima udje, nervirajući se što ne može da zaustavi cvokotanje zubima.
taj Ned Feb 25, 2018 9:41 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Otvorio je vrata, svestan zbog zvuka njenih koraka da ona stoji odmah sa druge strane, kako ju je video podigao ju je i vratio u krevet, strogo je pogledao dole ka njoj kada ju je spustio, nije morao nista da izgovara, verovatno je i sama mogla da skapira da je taj pogled upucen njoj upravo zbog naprezanja i ustajanja iz kreveta, onu narandzastu bocicu punu tabletica koju je drzao u ruci je bacio na jastuk, tako da sleti malo pored njene glave, negde gde bi mogla da je dohvati bez imalo napora.

"Za bolove."


Rekao joj je, a potom podigao solju caja koju je ona pri svom napadu kaslja spustila kraj kreveta, pruzivsi je ka njoj, nije bas bila voda, ali i taj, sada vec ohladjen caj je bio dovoljan da tablete protera.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 9:47 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ona ga je pogledala vrlo pospano. Nije imala snage da glumi da se čudi što joj daje te lekove, ali je ipak rekla:
Više bi mi značilo nešto protiv ove temperature..
Zatim ga je pogledala u oči i rekla:
Makishima. Možda je glupo da ostajem kod tebe. Možda je i tebi neprijatno. Hvala ti na gostoprimstvu, i ovome.
Govoreći to, pokazala je na tablete i, uprkos onome što je rekla, uzela je jednu. Zatim je nastavila:
Ne znam kako se odnosiš prema svemu ovome, ali možeš slobodno da me odvedeš negde, na primer kod Robin. Nije baš blizu, ali preživeću put. nasmejala se na posledju rečenicu: trebalo je to da bude šala, ali njeno zdravlje je trenutno bilo tako nestabilno da se niko normalan ne bi nasmejao.
taj Ned Feb 25, 2018 9:59 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ovo je prvi put da je cuo Bou kako gundja, i u tako malim kolicinama, bilo je simpaticno, nikada nisu postojale dve osobe koje su se uvek savrseno slagale, a i takav odnos bi bio poprilicno dosadan, monoton. Slegao je ramenima i nije skinuo taj razocarani pogled sa lica,

"Da imam nesto protiv temperature, zar ne mislis da bi to vec popila?"


Upitao ju je, nasmesivsi se blago, prevrnuo je ocima kada je cuo ovaj deo o tome kako je glupo da ostaje kod njega, da li je moguce da se posle svega i dalje oko toga brine, shvatio je da je drugi deo sala, ali mislio je da se vec uveliko odomacila.

"Nije glupo, necu sigurno sada preko pola kampa da te vucem i cimam tako bolesnu, lezi, odmori."


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 10:03 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boi su oči zasijale. Njoj samoj bilo je glupo da se nalazi tu, ali bio je u pravu. Imala je želju da se našali, pa je rekla:
Dobro Makishima, ako umrem na tvojoj postelji biće ti žao što nisi imao lek i što me nisi odvukao negde drugde.
Nasmešila se. Bila mu je neopisivo zahvalna na svemu i planirala je da obavezno jednom uradi nešto veliko za njega. Zatim se malo uozbiljila i rekla:
Zamoliću te da obećaš jednu stvar: nemoj da bilo ko sazna da sam ovde. Ne krijem ništa, ali ne bih volela da me neko uznemirava dok ne ozdravim.. molim te, Makishima, možeš li da mi obećaš to? pogledala ga je umorno: svakog časa bi zaspala, ali je htela da sačeka odgovor.
taj Ned Feb 25, 2018 10:16 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

"Naravno, znas da znam da krijem stvari."

Rekao je, osmehnuo se, i okrenuo, ostavivsi je da se naspava, kako Daruky ne bi bilo ista sumnjivo kada ustane, otisao je do dnevne sobe, opet necujnim korakom i zavalio se u fotelju, praveci se da spava, nije navikao da ima toliko gostiju, nije razumeo kako Daruky i ljudi poput njene porodice mogu organizovati ogromne balove gde se pola ljudi ponapija i zaspi po krevetima, pa mora da se spava na namestaju, no sto se mora mora se, podigao je noge na stocic ispred sebe, kada malo bolje razmisli, taj smestaj i nije bio toliko strasan, cak je mozda i bio udobniji od kauca.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Ned Feb 25, 2018 10:43 pm
Daruky Hikashi
Jounin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Daruky je jos uvek spavala. Zvuci koji su dopirali iz Makishimine sobe je nisu uspeli probuditi. U nekim trenucima bi buncala po koju rec, ili bi se tresla od hladnoce. Pomerala se u snu po neudobnom kaucu, verovatno pod uticajem bolova od rana koje jos uvek nisu bile zacelile. Sanjala je brata. On i ona kao mala deca koja se igraju u pesku, praveci dvorac. On je nestao i ona je ostala sama u pesku i prljavim rukama pocela da brise suzice koje je lila. Tada je njen san prestao, a njoj potekla suza niz lice, ne budeci se u toj oholoj noci.


♡°•○♡○•°♡

~A soul without kindness is like a garden without plants and flowers~

Makishima kuca - Page 6 Leafy_frame_15_Copy_2


Poslednji izmenio Daruky Hikashi dana Pon Feb 26, 2018 11:23 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
taj Pon Feb 26, 2018 11:10 am
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je polako otvarala oči. Svetlost dana ju je zaslepila pa je morala brzo da ih zatvori. Bolelo ju je celo telo, ali groznicu više nije osećala. Temperatura je i dalje tinjala u njenom telu, ali tako slaba da je Boa nije ni primećivala. Trenutno je mnogo više imala probleme sa bolovima: nije znala koliko je spavala, ali očigledno veoma dugo, s obzirom na to da je bila ukočena i da ju je sve bolelo. U glavi je osećala tako tup ali u isto vreme jak bol, da je imala osećaj da će joj glava svakog časa spasti s ramena. Oči je jedva držala otvorene. Zaželela je da izadje malo na svež vazduh. Osim toga, izgleda da ništa nije jela već duže vreme, nije mogla zbog temperature. Ni tečnosti nije unosila u dovoljnoj količini. Sve je to doprinelo ovakvom stanju. Vrlo polako se pridigla iz kreveta i namestila se u sedeći položaj. Tada je primetila da se nalazi u kaputu i tek onda se setila njenog razgovora sa Makishimom. Tada je glava dodatno počela da je boli, ali ona je taj bol već ignorisala. Želela je da izadje odatle. Nije mnogo obraćala pažnju na okolinu. Samo je prilično ukočenim korakom krenula ka vratima i otvorila ih, uputivši se ka izlazu.
taj Pon Feb 26, 2018 11:23 am
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Makishima je, u svom pretvaranju da spava pred Daruky, na kraju i stvarno zaspao, poslednja misao pre toga mu nije bila o Boinom i njegovom razgovoru, niti o igri sa Daruky, poslednja misao bila je o tome kako je fotelja poprilicno udobna, i kako bi trebao da pocne tu da spava umesto na kaucu ubuduce kada ga gosti posete, smesno je to, kako ljudi kada imaju milion stvari o kojima zaista trebaju da razmisljaju, umesto toga biraju da se brinu o nekim totalno banalnim stvarima. Iz sna ga je trgao Boin spor ali tezak korak, protrljao je oci i okrenuo glavu ka vratima od hodnika koja su se polako otvarala, tu ju je ugledao, u njegovoj odeci je kao i prosli put izgledala smesno. Bez reci je ustao, i samo krenuo da seta kraj nje, video je da joj jos uvek nije dobro, ali da nije bilo ni izbliza uzasno kao sto je vece pre toga. Pre izlaska bacio je pogled ka uspavanoj Daruky, proveravajuci da u toku noci nije ustajala ili tako nesto, i koliko se secao, bila je bas u istoj poziciji i pre nego sto je Makishima zaspao, tako da nije bilo razloga za brigu.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Pon Feb 26, 2018 11:35 am
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je primetila da je, prolazeći kroz dnevnu sobu, ugledala Daruky kako spava na kauču. Zaboravila je na sve bolove koje je u tom trenutku njeno telo trpelo. Nešto ju je steglo u grlu, neka knedla se pojavila. Bila je zbunjena i gomila misli krenula je da joj se vitla po glavi. Otkud Daruky ovde? Zašto spava kod Makishime? Otkad je tu? Da li je znala da je ona spavala sve vreme u Makishiminoj sobi? Ova i još mnoga druga pitanja su joj se vrtela po glavi, ali jedna stvar ju je najviše mučila. Dvoumila se da li da pokrene tu temu kod Makishime ili ne. Pokušala je da ne napravi nikakvu facu dok je razmišljala o svemu ovome, ali to je bilo skoro pa nemoguće sada. Zato je brzo izašla iz kuće, bez ikakve obuće na sebi. Primetila je pored praga neke velike papuče, verovatno Makishimine, pa ih je brzo obula pošto joj je bilo hladno na nogama. Kaput je bio prilično topao, i makar duplo veći nego što je njoj trebao, tako da ju je sasvim pristojno grejao. Sunce je konačno prošlo kroz oblake i dospelo i do Makishiminog dvorišta. Jedan zrak je udarao pravo u Boino lice, zbog čega je morala da zatvori oči i da se okrene, i tada se suočila licem u lice sa Makishimom, koji je ušao odmah pored nje. Ona je malo ustuknula i nije se suzdržala a da ne pita:
A odakle sad Daruky kod tebe?
Izletelo joj je, nije htela odmah tako direktno da postavi pitanje, ali, jezik joj je bio brži od pameti. Ugrizla se za jezik i sada napravila facu kao da joj je svejedno, kao da pita iz puke radoznalosti.
taj Pon Feb 26, 2018 11:52 am
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nasmejao se kada je cuo pitanje, nije ocekivao da ce uopste primetiti Daruky po tome kako se ova umotala u cebe, svakako, zasto ga je to pitala? Da li je to Boa bila ljubomorna? Onaj zlobni osmeh mu je ukrasavao lice, gledao je u nju, pomalo u neverici, nije mogao da odoli a da je malo ne podbada oko toga. Slegao je ramenima, kao da ne bi bilo lose i da jeste doveo neku drugu devojku kuci, shvatio je da Boa verovatno i ne zna da su on i Daruky rod, ili je bar to u tom trenutku zaboravila.

"Sta, ne smem da imam goscu?"


Upitao ju je, pokusavajuci iz nje da izvuce neku nervoznu reakciju, voleo je to da radi ljudima kojima je relativno blizak, da ih podbada dok oni bar malo ne puknu, tako sa podignutom obrvom, gledao je Bou, zeljno iscekujuci njenu rekaciju, na kraju krajeva to bi moglo da mu otkrije vise o tome sta ona misli o njihovom odnosu.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Pon Feb 26, 2018 12:00 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa se ugrizla za usnu i proklinjala sebe u sebi. Uspela je da se dovoljno pribere, makar je tako ona mislila. Prekrstila je ruke, okrenula pogled od Makišime, oholo pogledala uvis i nasmejala se:
Pff, naravno da smeš, zašto bi to meni smetalo, samo sam pitala, ako je državna tajna slobodno nemoj da mi kažeš, svejedno mi je.
Dok je to govorila, i sama se zapitala zašto je tako reagovala. Ako je ovo i bila ljubomora, ona to nije mogla da zna jer ranije nikada nije ispitala to osećanje. Ipak, pomislila je da je Makishima lak na rečima i da je moguće da ono što priča njoj - priča svima kako bi ih zaveo. A ona nije htela da bude jedna od mnogih, a kamoli da pokaže da je on uopšte zanima. Zato je i imala ovako smešnu reakciju.
taj Pon Feb 26, 2018 12:09 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Nista drugo nije ni ocekivao nego takvu reakciju, i zadrzavao je smeh uz sebi kroz usne cvrsto stegnute jednu uz drugu, nije bilo pametno da ide dalje sa tom salom, ne uopste, znao je da to jedino njemu moze da naskodi i da ce verovatno ispastati jako dugo zbog toga, ali fora je bila predobra da bi se samo tako prekinula, smirio se malo, napravio stalozenu facu, i totalno ozbiljnim tonom, kao da prica sa najobicnijim prolaznikom na ulici a ne sa Boom krenuo o tome.

"Pa nije tajna Boa, samo znas, ne volim da pricam o takvim stvarima, ispalo bi kao da se hvalim."


Namignuo je na kraju recenice ali ona ga nije gledala tako da je to bilo uzalud, sad ga je tek zanimalo sta ce da pomisli, vec je razmisljao o tome kako ce ga, i ovako ojadjena napasti kada joj otkrije istinu.


To live is not merely to breathe, it is to act.
taj Pon Feb 26, 2018 12:25 pm
Boa Hanckok
Chunin
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Boa je pocrvenela od besa: da je mogla odmah da skoči i da ga ubije, uradila bi to. Trenutno je, pored svih bolova, imala toliku želju da ga sravni sa zemljom da se bukvalno jedva suzdržavala. Zaboravila je na bolest, na sve, jedino je osećala da joj lice gori, ovog puta ne od temperature, već od besa. Ipak, glava joj je i dalje bila okrenuta nagore pa je pretpostavljala da Makishima to ne vidi. Sada je toliko želela da sazna šta se dogodilo, zašto je Daruky kod njega, to nije bila samo ljubomora, već i želja da bude u toku dešavanja. Zato se ponovo na silu nasmejala vrlo kiselim osmehom i rekla:
Pfff, sad pričaš gluposti.Kao da ti imaš čime da se hvališ. Svašta...
Glas joj je zadrhtao dok je govorila "svašta". Sad definitivno nije smela da se okrene ka Makishimi zato što bi primetio njenu od besa crvenu facu.
taj Pon Feb 26, 2018 12:30 pm
Makishima
ANBU
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Sada definitivno vise nije smeo da gura dalje ali jednostavno je morao, te njene besne reakcije su bile previse slatke, setio se njenog lica kada joj je prvi put rekao "Ma samo smo se malo ljubili." I toga koliko je besna bila kada joj je rekao istinu, znao je da ce sada biti jos gore, tesila ga je jedino cinjenica da je Boa bolesna, po prvi put nije bio zabrinut nego pomalo i srecan zbog toga, zeleo je da joj vidi lice, zeleo je da vidi tu neprocenjivu reakciju ali nije jos bilo vreme za to, upropastilo bi tu foru, provalila bi da je samo podbaba, i dalje je pricao o tome nekim monotonim glasom, kao da se nista nije dogodilo.

"Pa i nemam, to je potpuno normalna stvar, nije nista za hvaljenje, jedino seljaci se hvale time."


Jedva je odrzao svoj glas u tonu koji je zeleo, hteo je da se presavije od smeha.


To live is not merely to breathe, it is to act.
Sponsored content
Level:1

1000/1000

1000/1000

1000/1000

Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu